Topola

244

вели Оливер Вендел Холмс „никада нас не могу толико интересоватп колико жене од срца.“ ЈБуди су често сити самих себе, па he пре потражиги лруге стране и укусе од оних које сами имају. „Акобинеко" —велп М. Хелпс „из небуха затражио да докажем милост божпју на земљи, ја бих као најбољп пример исте навео; ону дпвну разлику , која постоји између мушке и женске душе; јер, доиста, њихова узајамна допуна јесте највишп могућп услов cpehe им п блаженства.“ „Крваво срце“ вели горенаведени Вендел Холмс „шаље све своје нагоне беломе мозгу, да тамп буду аналисанп, процеђени п прекаљени, како бп могли послужити као чист разлог. Међу тпм, то је нешто што ми нећемо да тражимо од жена као жена. Баш на против, ми тражимо да ствари теку обратно: да нам ладне и тихе мисли женске долазе кроз женско срце. што увек бива код жена у које се сви заљубљујемо и које обожавамо... Понављам, дакле, жене од мозга као год оно беле руже неће нас никада привлачпти као жене од срца као pyoice румене\ и Али, и ако се нн један човек неће заљубнти у голу дамет женску, опет за то нпје мање нужно развијатп у жене и умне способности. Ту може бити разлике у карактеру, али хармоније у мислима и осећајима мора бити, а све како бп се постнгао онај поетскп идеал: „два тела једна душа.“