Topola

255

него баш у избегавању да говори, или ради, такве стварп. Она је млада, алп мало је њих који су у тим годинама овај свет тако зрело оценилп, п којима је додир са светом тако мало шкодио“.... „Она је увек услужна, алп не за то, што то некакав „ред“ налаже, него што је то у њеној природп; и ннкоме неће нзмаћи из вида њено благородно васпитање. Као што рекох, она је женска чврсте воље; али само, та се чврстоћа не косп впше са жепским јој карактером но што се глаткост ii cjai мрамора коси са каменом му тврдоћом. Једном речју, код ње се налазе и мушке врлпне, и женске чари у тој мери да чисто волемо и чедостатке људске кад их у њој оличпмо“! Али да се осврнемо мало и на другу страну да чујемо и како су срећне жене описале своје мужеве. Преглед за ово имамо у књизи удовице јунака Револуције, друга Кромвелова, пуковника Хочинсона. На самртној постељи овај је човек оставио као аманет својој жени: „да не кука иад његовим гробом“, јер оп у томе гледа слабост људске природе. И жена га је послушала, али се спомену њ‘гову одужила: давши нам највернију слику његова живота! Тако, описујући га као мужа, она велп: „иикада ваљда мушко срце није љубило женску главу, ни мушка снага поштовала женску страну, као овај друг своју супругу!.. То није био ни ласкач ни удварач, али је био она сила чија нежна и поштена реч, самим тпм што је нежна и