Topola

259

А шта да кажемо о славној друзи славнога нам Ливингстона у опаснпм дубинама дпвље Африке? -Јест, Ливингстон је на томе јуначкоме путу многу муку п невољу отрпио; али гз’битак оне благородне жене био је за њ сам удар над ударима! „Срце је мени пз грудп извађено“ пише он са обала Замбеза. Свака друга несрсћа могла је у мени само нове одваге пробудити, али овај потез жалосне судбине мора да ме сломије... Зар само три месеца заједно после четири годп не растанка?.... Та, ја сам њу само из љубави узео, и са њом само у љубави жпвео. Што сам ју више познавао, све сам ју впше ценпо, јер је она била: и друга, и жена п мајка - најбоља\ Ја hy још моју дужност чпнитп, и 1Ц т наставити; али, веруј, прнјате-љу, да ја то чиним под небом помрчаним“... И Сер Самуило Ромили оставио је за собом у својој аутобиографији дирљпву слику своје жене којој је приписивао не малу меру успеха п cpehe у животу. „За последњих петнајест година“ вели он „блажен сам био што сам се могао посветптп пзучавању једне од највропијих супруга на свету жене —• која се одликовала ретком разборитошћу, светлила најчистијом добродетељу, жене, у којој је куцало најтоплије п најнежннје срце; док је сва та умна и душевна блага оличавала чарна појава најпотпуније природне лепоте, на каквој се око човечије икада зауотавило".... И Ромили је остао тако сталан у овакој љубави и обожавању