Topola

264

жена је право благо, пошора иЈтеха. И-Дибур Ј е увек тако сведочпо о својој жени. „Без њенога друштва и учешћа ја бих се давно ио својој жустрој природи пскпдао. Њепа дпвна нарав и љубка душа је та. која ме ie, не само на земљи држала, него ме и небу дизала. - ' Алп жена је Нпбурова чпнила п матерпјалнПје услуге своме мужу. Она му је, пмено, правила 1 друштво у претресању и оцењпвању историјских као и сувремених догађаја, и сваке књижевне новостп. Он је управо за њену љубав, п уживајућп у њеноме сараднпштву, и прошао кроз школу која му је дала после права да учитељује и другоме свету. А шта ли треба рећи о достојпој друзп славнога Џана СшгуарШа Мила? Ништа вишс пего што сам казао у предговору узорпту му делу о „Слободи." „Књигу ову (вели он) ја посвећујем оној души. коју сам из љубавп познао. п на чпјем гробу сада плачем; оној глави -сар адницп која је дала и задзхнула све што је у овпм лпстовпма пајбоље: посвећујем ју друзп п жепп мојој, чији је узвишепп поглед па правду п истину бпо за ме пајјачп покретач, као гато је њена похвала бпла за ме највећа иаграда....“ Није мање дпрљпва п сведоџба коју јо чувенп Карлајл изрезао у надгробној плочи своје покојне жене. „У светлу јој животу" - ппше он тамо ■— „она је имала више жалостп но радости, али је ипак за то бпла