Topola

277

•ства њпхова, ка<) јача осетљпвост, виша срчаност, и прилагоднија нарав.' Отуда долази и онај впшп такш код њих, који често чини да жене врло обичнога дара владају п управдвају најтежим људпма. Цео живот људски може се сматратп као једна велика школа искуства, у којој су људи и жене то што и ђаци. Баш као год школи, тако п у животу, има много лекција које се морају на веру учити. Ми те лекције често, зар, и не разумемо, п оне нам могу изгледати и тешке и болне нарочпто кад су нам учитељи: муке, жалости, препоне и искушења али њих ваља не само до-бро научптп већ и сматрати као богом послане. Наравно, да се до плодова пскуства предпостављајући да смо се њпме користили, да смо добри ђаци у школи живота били долази, тек, временом. Човек од искуства већ је и научио да гледа на време као на свога савезника. „Ја и време“ говорио је кардинал Мазарен — „смемо на сваку двојнцу.“ Време је описивано као лекар п утешитељ, али оно је и учитељ. Оно је леб искуства и земљиште мудрости. У младости може да буде и пријатељ и непријатељ, а старцу ће бити утешитељ нли мучитељ, према томе како је било употребљено, п да ли је прошли живот био добро или зло проведен. „Време је“ вели Џорџ Херберт ■ — „јахач ■којп ломи млада леђа.“ Истина је, свакако,