Topola

279

ревњиво гаје дар одушевљења; јер јо то дар намењен мудрим п узвишеним циљевима; јер велп, док реалност водп преком п рапавом стазом жељеној и практичној мети, роман, одушевљење је онај пламен који осветљава скрпвене лепоте његове, који показује: да и у мраку материјалног живота греје сунце веселе судбине.“ И доиста, у сваком крупнијем предузећу живота потребна је за успех сва снага људског одушевљења. Често, препоне и тегобе на које наилазимо толике су, да их једино кураж и истрајност, одушеељењем загрејане, савладати могу. Довољно је, па пример, сетити се одушевљења једног ХрисШифора Еолумба, који је, ватрено верујући у биће Новога Света, пркосио свима опасностима незнанпх океана; па и онда, кад су млађи његови очајавали, и устајали противу њега да га у море баце, он ј.е чврсто п одушевљено при своме остао све док се Нови Свет није, најзад, јавио на ведроме хоризонту! Пз истог разлога често је од користп бити принуђен борити се са сиротињом и побеђиватп ју. „Онај ко се борио“ —вели Еарлајл „па било то само са муком и сиротињом, наћи he се да је и јачи и искренији од онога који седи код куће, или се у време битке крије око коморџијских кола.“ Добри ђаци увек су сматрали сиротињу за мање зло од недостатка умне хране. „Кад погледам“ -- вели Рихтер „какве будалаштине чини богатство, ја морам да кажем