Topola

302

II доиста, зар глае духа човечкја н'е говорп нама кроз уста њена? Зар нису (да се noелужимо једном класпчном нзреком) п дан данп. „Мртви велпкани Душа наших владари"! Зар Омир још не живи? п то, ма да се лична псторпја његова губи у маглп класпчне старпне? И нису ли песме његове тако исто лепе и свеже, као да су јуче испеване? Зар пас Платон )ош не учп својој Шрансенденгпној фплософнјп? Зар мп још не слушамо Хорација, Виргилија и Даита, као да су живи? Ко каже да је Шекспир умро? Тело његово, допста, сарањено је још 1617; алп дуу његов још жпви у Енглеској, п мпслп његове допиру тако псто далеко као за време Тудора. У друштво ових великпх духова, п naiмањп п најбедншп човек може ућп. Довољно је да зна чита п; ппсменост је све што се тражи. На пример. Хоћеш ли да се смејеш? Сервантес п Рабле правиће ти друштва, Хоћеш ли да плачеш? Ту је Јеремија Телор п Тома из Кемписа, који he те путешити... Књпге су у истшш опе благајне у којима душе великпх људи бораве; и мп пм се обраћамо за забаву, поуку п утеху, и у радостп и у жалости, п у срећп п несрећп. Од свију предмета на свету човекјечовеку најзанимљпвпјп. Правпло је, да, што год се односи на људскп живот на људ-