Topola

318

му студији пмао и гасио, изгледала је нешто незајазно, па чак и свирепо. „Ни најрадозналпјп анатомиста велн Сен-Бев „није у још куцајућим грудпма изданулог створа брже завлачно свој пнструменат, да пронађе болест која га је мучила, но што је овај човек забадао своје перо у копије људска карактера.“ И Лабријер нмао је исти дар проницавости карактера. Он је посматрао и изучавао свакога око себе. Уппњао се да продре у људске тајне, п повлачно се у своју одају, да тамо, са продумишљајем, изради њихове слике, враћајућп пм се од времена на време са кичицом поправке, н ужнвајућн у њпма као какав вештак у своме раду. Оно, могло би се рећи, да главни ннтерес биографпје, нарочито бпографије фамнлијарпог рода, лежп у аброношкој прпроди њеној. Ово наименце вреди за тако зване „Memoires pour servir, u у којнма има доста н скапдала. Али и ти аброви и скандали показују, колико се п људи и жене интересују да знају једно другом личне нсторије; и које, кад им се пруже у виду бнографија, чпне им највеће задовољство, н дају и пајбоље поуке. За цело, биографија самим тим што је део инстинкта човечпја јесте и грана, п то најпопуларнпја грана, лнтературе; па јављала се она у облпку фикције, анегдотске успомене, или п просте приче п прпповетке. И •опет велимо, сумње бнти не може да ону ненадмашну пажњу, коју на се обраћа фикци-