Topola

320

поразу, кадра да нас заинтересује вишено п најсавршенија фнкција и уобразиља, опет је чудновато, да се тако мало људи одавало овој грани пнсања. Великих радова уобразпља пуно, док се велике биографије дају и на прсте избројати. Сад, може битп да је ово за то, што се животописп, као оно жнвописи, слабо плаћају. Бпографија, при том, условљује тежак п трудан -рад, вешт избор и мудар распоред факата, које такође треба претходно и пажљиво покупити, као што треба свему дати извесну привлачну форму п округлину; док је у роману слободно пишчевом уображењу да зада себи и наслика себи какав хоће карактер, без обзпра на историју, или п на реалности обична жпвота. Оно, нстина, нп ми не оскудевамо у тешким и мртвим мемоарима; али већпна пх је једва боља од проста инвентара, сложена помоћу маказа, колико год п пера. Јер, као што се Констебл изразпо о слицп једног слабпјег живописца „да је извадио и мозак п костп из свога јунака“ —даје се прнменити и на велику класу животоппса. Оно што ми тражимо то је жива слика жнва човека; али авај наћн ћемо често у њој слику самог биографа!... Спора нема да се и за жнвотописца, као год за жнвоппсца, тражи и добро око, п добро перо, пли кичица. Обичан вндеће само црте лица у своме јунаку, а великп уметник познаће живу душу, која сија кроз оне црте, и пренеће ју на платно. Џансн је