Topola

28

где се навике теку, свест буди и карактер теше, за добро илп за зло. Са тога извора, па био он чист илп нечпст, извиру начела и правпла која управљају друштвом. Сам ■закрн нџје друго до огледало дома. Најситније семе уверења, које се у дечијој глави на дому посеје, то је после грм у гори јавнога мишљења. Народи се регрутују пз кућне колевке; п они, којп држе у рукама конце дечпја карактера, моћнији су чак п од оних који имају у рукама узде властп. „Ако грађанске врлине, велп Жил Симон у књизн му о „Дужности" немаlу домаћег корена и благослова, онда то нпсу врлине већ театралне представе. Коме срце не куца за својпм дететом, тај не може имати праве љубави ни према човечапству“. И доиота, у самој природи је ствари, да домаћи живот буде прппрема за друштвени, и да се свест и карактер најире образују под кућним кровом. Ту се појединац тај будућп део целине понаособ израђује; одатле пз недара породице му он ступа у жнвот, н прелазп пз ђачког малолетства ;у грађанско пунолетство. Кућа је, дакле, и најмоћнија школа цивплизације; јер, на крају крајева, цивилпзација п нпје друго до: сума појединачког васпитзња. Према томе, како ■су иоједпни чланови таквога друштва у младости им одгајенп, и само друштво бпће хуманпсано и цивилисано па било то добро или зло. Нити одгајење и најдаровитијих