Topola

ци који из тпх тавних жилишта њихових до нао доппру, то су примери који нам праве путеве осветљују, по њима нас воде и мети доводе. ЛлеменгтосШ карактера, то је пно вечно благо и наследство, које прелази са колена на колено, и до века тежп да себи равно одгаји. Понављамо, златне речи које добри људи изусте, п иримере које онн дају, жпве за сва времена. Онп прелазе у душу и срце потомства, и служе му двојако; као потпора у животу и као утеха на самртну часу. „Пнајжалоснија п најболпија смрт“ вели Хенри Маршин , кромвеловац. којп у тавнпци душу испусти „и таква смрт није ништа према успоменп часно проведена живота. II само су они правп велпкани којп су стекли пуно славе право: да свој наукпример и потомству оставе!.“

78