Topola

82

душек. Лењо псето је најгоре псето, а лењштпња нп од њега утећп неће. Лењост мозга гора је куд камо од лењостп тепа; то је хрђа људске душе, њена болест, куга, па и сам пакао. Она чини те жив човек личи на устајалу бару, у којој се пати црв и саакп други гад. Толпко смем смело рећи: да лењ човек, па био он ма каква стања, богатства, пли среће имао он све на свету у изобиљу за време и све док је лењ, никада не може ничим бити задовољан, него he бити вечно болешљив, лабав, тром хучућп, уздишући, јадикујући, подозревајући, налазећи се увређен од сваког и од свачег, или предајући, се каквом му драго заносу и будалаштпни." Своју језгровиту и поучну књигу, Бертн завршује овим простнм претписом: „људп, недајте се ни самоћи нп лењостп, већ будите дружевпи и вредни.“ И доиста, права cpeha никада се не може наћи у чамилу својстава, него у њнховој радњп и корисној употреби. У раду, и само у раду, може бити права жнвота, здравља и задовољства. Ако душевне пли телесне снаге у раду могу малаксати и ослабитп, нерадом се оне просто упропашћују. Тако, један мудри доктор медецине гледао је на посао као на најбољег лекара сопственпх бољака. „Нити је пшта тако штетно" —вели Маршал Хол —„као дангубаЛ Владика од Мајнца имао је обичај да понавља; „како је срце човечије као и воденички камен; ако му даш