Topola

88

квалнтативне нианске једног истог квалитета. Тако лнтензлвнија сензација тешкога треба да буде изразлтнја нианса тепгкога, интензивнија сензација горкога треба да преставља потпунлју ниансу горкога, нешто што je тошхије изразитију нпансу топлог, јачи бол изразитнју ниансу бола, јаче задовољство иотпуннју нлансу задовољства. Конзеквентно изведеиа ова теорија претпоставља, да y области сваке групе пслхичклх садржаја постоји један средњп квалптет, чије ce нпансе приближују двама екстремлма: тако између топлог и хладног треба да постоји млако као средњи квалитет, лзмеђу белог π црног слво, лзмеђу бола и задовољства пндиферентно емоционално стање и т. д. Код сензација вида може ce привидно најлакше извести ово свођење интензлтета на квалитет, пошто су ту допста дате y пскуству ниансе нзмеђу супротних квалитета. Међутпм кад ce узме y обзпр да овде множлна нпанса долази само отуда, што су квалитети боја дати y простору, датл y множлнл квантитативних елемената, т. ј. што из мешавине квантлтатлвних елемената два супротна квалитета резултлрају ниансе које лзгледају као нови самосталнл квалитети (види о томе § 20), онда ce, на основу дубљег испнтпвања природе самих квантитатлвнлх елемената (в. о томе моју наведену расправу „lieber den Begriff der zusammengesetzten Farbe“, Zeitschrift für Sinnesphysiologie, 1908 s. 404 f.) увлђа да те нлансе престављају лнтензлвне градације гранпчнлх кваллтета. Нетачно je даље претпоставлтл да je млако средњл квалптет лзмеђу топлог и хладног; млако je y стварл топло малог лнтензптета ; разллка лзмеђу топлог и хладног потпуно je оштро обележена л ту нема средњлх квалитета (као што постоје нлансе совог лзмеђу белог п црног). Међутлм чак л кад бл прлзналл да je могуће да један кваллтет, пролазећл кроз пзвестан број пнтермедиернлх кваллтета, пређе y другл, супротан квалитет (о логпчкој немогућности тога прелаза в. § 20), л кад бл прлзналл да тл интермедлернл кваллтетл постоје код свлх чула, чак нл онда не бл блло могуће свестл потпуно лнтензлтет на кваллтет, јер бл остала осећања код којлх очевлдно постоје само два апсолутно одвојена кваллтета, без прелаза, без нпанса. У овом случају лнтензлтет осећања морао бл ce свестл илл на њлхов прлвлднл екстензлтет (што je, као што смо влдели, нелзводљиво), ллл би ce њпхов лнтензитет морао прлзнатл да постојл.