Topola

91

Друго. Одбацнмо лп претпоставку, да je ΔΕ minimum intensivum и задржимо ли ce само на двема првим одн. на Фехнеровим претпоставкама, онда je Фехнерова формула и даље тачна, али она сад мери пнтензптет релативно, јер je Δ Б релативна јединица. Tpehe. Најзад ce може одбацити и једнаоддвеју Фехнерових претпоставки. Ако не признамо претпоставку, да je праг интензитета Е х једнак с првом приметном разликом Δ Е, онда Фехнерова формула престаје бити тачна и даје само приближне резултате, чија тачност завнси од величине разлике између Е х и Δ Е. Ако пак не признамо да je ΔΕ на целој скали константно, Фехнерова формула постаје опет саш приблпжно тачна и њена тачност зависи од величине разлика између разних прираштаја Δ Е. У сваком случају дакле Фехнерова формула постаје апроксимативном чим не признамо једну од двеју претпоставака, на којима ce она по Фехнеру заснива.

§ 14 Квалитет сензације У овом параграфу имамо да изнесемо ошпти однос који постоји између квалитета ocehaja и њихових физичко-физиолошких супстрата, a затим да класифицпрамо осећаје y квалитативне групе. Дражи разлпкујемо y две групе; y спољашње и унутрашње. Спољашње дражи дејствују преко нарочитих апарата на нерве, преко чулних органа, a унутрашње (органске) дражи дејствују непосредно на нерве (или ако има посредних апарата, сви су рудиментарни). Унутрашње дражи дају т. зв. органске осећаје, чија je емоционална страна врло јака. Скуп њихов сачињава y датом моменту опште осећање живота (у телесном смислу) и стоји y тесној вези са нижим чулима : са пипањем, укусом и мирисом. Карактеристично je за органске ocehaje да они, како изгледа, не показују никакве нове квалитете, којих не би било y . чулним органима (један такав органски ocehaj je н. пр. топлота, a њу налазимо и на периферном органу коже), 0 начину дејствовања унутрашњих дражи није нам нпшта