Topola

111

чулнп органи. Ио другима пак витални су осећаји састављени пз ocehaja напора, хладноће, топлоте и т. д. (тако по овгш пооледњим жеђ и глад биле би саотављене из ocehaja хладноће, топлоте, укуса и мириса). Аномални случаји доказују, да ocehajn укуса и мириса чине допста компоненте виталних ocehaja; даље тесна веза између органске функције храњења и сензација укуса доказ je да сензације укуса чине компоненту виталнпх ocehaja. Међу квалитетима виталних ocehaja наводи ce обпчно свежпна п умор с једне, и јачина и малаксалост с друге стране. Умор je здрава малаксалост, малаксалост je нездрав умор : свежина је моментано здравље, јачина je стално здравље. Умор и свежпна, малаксалост и јачпна сложени су ocehajn; το су комбинадпје елементарних впталних ocehaja. 3" ocehaje свежине и јачине улазе као компоненте позитивни ocehajii трију нижих чула, п то само известан део њпхов a не сви. 3 r ocehaje малаксалостп п умора улазп тако исто известан део њпховпх негативних ocehaja. Као опште правило прп тим комбинацпјама може ce pehii. да негатпвне компоненте учествују y њима много јаче него позитивне. Осим тога, свежина и јачина више ce ocehajy као одсуство умора и малаксалости него као нешто позптивпо. Обично je наше осећање целокупног телесног стања више негативно него позитивно, т. ј. јасније осећамо болест него здравље. Оиширније о впталним осећајима наћи he чпталац y Ebbinghaus, „Grundzüge der Psychologie,“ I-er Bd., 2-te Aufl. S. 426—432.

§ 19 Чуло слуха и ориентације З хо садржп y себп два чула: чуло слуха y ужем смислу и чуло ориентације. Код пижих животиња днференцира ce из чула коже најпре чуло орпентације y т. зв, отолитима. Отолити су ситпи крнстали кречњака; њпх има велпки бро.ј код медуза, код виших бескичмењака има их три, код виших пак кичмењака