Topola

112

и код човека два. Код бескичмењака отолитн су једини орган за ориентацију ; код кичмењака придолазе још и луци лабирпнта, који код човека пмају већу важност од отолита. Чуло слуха смештено je y једном делу лабиринта, y пужу, и оно.је све развијеније што ндемо y колу кичмењака на више. Код риба je пуж слабо развијен, a луци су јако развијени. То исто важи за амфнбије и рептплије. Код птица je пуж много развијенијп него код прве три класе, a код сисара пуж постаје најзад развијенији од лукова лабиринта. И код бескичмењака постоји чуло слуха, само оно нема сличности са пужем кичмењака. Тако код инсеката je орган слуха парцелиран; влакна, која су код човека групирана y базнларној мембрани, код лнсеката су изолирана и стоје појединачно y вези са сензибилним нервом. Ухо ce дели на три дела: на спољне, средње и унутрашње ухо. (в. сл. 6.)· Спољне je ухо састављено

D ушни канал, ВВ бубна дупља, Е отвор Евстахијеве тубе, A лабирпнт, сс бубна опна, о овално, г округло прозорле.

из ушне шкољке и ушног канала, којп ce завршава бубном опном. Средње ухо (или бубна дупља, cavum tympani) налази ce између бубне опне п унутрашњег уха (лабиринта). У средњем ce уху налазе три кошчице: чекић, наковањ и стремен, које су y вези једна с другом и чине једну полугу, п то не праву, већ угаону полугу, чија ce угаона тачка налази онде (сл. 7), где ce чекић спаја са наковњем. Стремен ce завршава код т. зв. „овалног“ прозорчета. Овално прозорче води y лабпринт, a испод овалног налазп ce