Topola

115

бирпнта пспуњена je једном течношћу која ce зове ендолимфом, a празан простор између кожног и коштаног пужа као и празан простор између кожног и коштаног дела трема течношћу која ce зове перилимфом. Акустпчки нерв, којп улази y ухо, састављен je y ствари из два сасвим независна нерва, из вестибуларног нерва, који ce грана y кесидама п луцима, и пужног нерва (nervus cochlearis), који ce грана y пужном каналу. Гранчпце овог последњег стоје y вези са тако званим косастим ћелпцама (Haarzellen) Кортијевог органа, којп ce налази на базиларној мембрани и састојп из три врсте ћелица и једне мембране (Кортпјева мембрана). Сама базиларна мембрана пак оадржи попречна влакна (око 20.000 њих на броју), која, пошто je мембрана много еластичнија y попречном него y уздужном правцу, (по Хелмхолцу) фунгирају као жице на музичком инструменту, т. ј. y стању су да самостално и независно једно од другог трепере. Осим тога, пошто je базипарна мембрана све ужа, што ce од дна пужа иде врху његовом (по једнима она је на дну 12, по другима само три пута дужа него на врху), то су и влакна различне дужине и према томе способна да трепере различним бројем треперења. Преношење спољње дражи кроз чулни орган слуха y сензибилнп нерв бива овако. Кад y спољњем ваздуху услед треперења његових молекула наступи фаза згушњавања, онда he ce бубна опна угнути услед притиска ваздуха и покренуће чекић, наковањ и стремен (наравно да су ова поспедња кретања врло малих димензија). Стремен he притиснути на мембрану на овалном прозорчету, која спречава лимфу да уђе y средње ухо ; овална мембрана he усталасати перилимфу и згуснути je (пошто мембрана на округлом прозорчету не допушта да лимфа изађе из унутрашњег уха). Згуснута лимфа вршиће услед тога већи притиоак на зидове пужа, a пошто су они коштани, те их не може покренути, то he она произвести притисак на пужни канал и уздрмаће ендолимфу. Чим пак наступи фаза