Topola

116

разређивања ваздуха, онда he ce бубна опна, чекић, наковањ, стремен и мембрана на овалном прозорчету вратити y стари положај и тиме произвести ново кретање лимфе, само сада y обрнутом правцу. На тај начин he ce лпмфа налазити y непрестаној осцилацији. Осднлације лпмфне течности пак пренеће ce на базиларну мембрану и њена влакна a одатле преко Кортијевог органа (чије косасте ћелије играју улогу аналогу улози чепића и штаппћа на мрожици, упор. § 20) надражај ce преноси на саме завршетке сензпбилног нерва. Детаљнију анатомпју уха наћи he чпталац y Ebbinghaus, „Grundzüge der Psychologie“, I-er Bd. 2-te Aufl. s. 281 —293 'ii y Љубомир Миљковпћ, „Наука о човеку“, 1891, стр. 224 — 231. Функцнја кружних лукова п отолита различна je. Значај кружних лукова лежи y томе, што онп регулирају ротаторно кретање (т. ј. кретање тела око перпендикуларне осе лево пли десно. односно кретања главе y свима правцпма), a отолптп регулирају кретање y напред п назад. Код нижих животиња отолитн служе за оба кретања. Код риба ce налазе три отолита. Ошг ce налазе на ситним длакама (на длачним ћелицама), које су y вези са фибрилима вестпбуларног нерва. Притисак отолпта производи драж на вестпбуларни нерв, који je спроводп мозгу. Кад ce риби (на пр. ајкули) изваде отолитп, онда она не може више да одреди свој равнотежнп положај, већ, ако je ставимо н. ггр. на леђа, она y том положају непрестано п остаје. Тако нст& услед екстирпације отолита, a још више услед екстирпације лукова, наступају код голубова осцплацпје главе, јер им je тада немогуће наћи њен равнотежни положај. Кружни луци код човека пспуњенп су лимфом. и могу ce замислити као шупљи прстеновп испуњени течношћу. Кад ce један шупаљ прстен креће кружно, онда he течност, пошто ннје y „крутој“ везп са прстеном, услед пперције заостајати иза зпдова његовпх, т. ј. кретаће ce y супротном правцу и дејствоваће у виду притпска на зидове. То иото бива прп кружном кретању једног лука лабпринта y равнп његовој, т. ј.