Topola

119

Међу осећајима чула слуха разликујемо две велике групе : 1.) тонове, 2.) шумове. Разлпку y утиску између тона π шума тешко je описати, и ако je она несумњива. Шумовп ce могу описатп као нешто променљиво, немпрно и неодређено и као нешто што чини утисак рапавога и тупога. Тоновп пак равномерни су и чине утисак глаткости. Шумови и тонови јављају ce обично аједно : y многим шумовима распознају ce тонови и брнуго. Чпст шум je на пр. пуцањ топа, лупа тепших кола π т. д., док су шуштање воде, пшптање звиждаљке шумови помешани с тоновима. Обрнуто тонови музичких пнструмената често оу праћени шумовима. Психолошкој разлнци пзмеђу тонова и шумова одговора са фпзичке стране разлика y таласању физичкогсупстрата њиховог, ваздуха. Тоновима одго варају на име периодична, a шумовима непериодична таласања ваздуха. Сва ce периодична таласања пак дају разложити на проста периодична таласања, која имају облик синусне линије. У сл. 10, која преставља такву једну синусну линију, доњи део (ВЕ) преставља долину таласа, горњи део (AB) брег таласа, права линијаАЕ таласну дужину, a права DC највеће удаљење (елонгацију) треперења или таласну амплитуду. Ако на нсте делиће ваздуха делују две cane, од којих би свака, кад би сама дејствовала, изазвала синусно кретања (т. ј. кретање по испрекиданим кривим линијама y сл. 11), онда наступа слагање сила y једну нову силу, дакле и делићи ce крећу на један иов начин (који ce може преставити трећом неиспрекиданом кривом y сл. 11.) Ова трећа крива линија пак не преставља више просто периодично кретање као оинусна крива y сл. 10, већ сложено периодично кретање.-Према једном математич-

сл. 10.

сл. 11.