Topola

120

ком ставу (Fourier-OB став) пак може ce свако (дакле не само периодично него и аперподично) таласасто кретање раставити на проста периодична синусна кретања (одн. свака крива липија схватити као резултанта простих спнусних линија), па према томе и физички супспрат шума може ce раставитп на известан број периодичнпх синусних кретања, те би требало ишчекивати да ce и самп шумови дају схватити као сума чистих тонова. To je међутим пспхолошки нетачно, ми шум не можемо да раставимо на просте тонове. док je наше ухо допста y стању (о томе ћедаље ниже битп говора) да аналпзира сложен тон y просте тонове, односно да анализпра сложено периодпчно таласање баш y она проста таласања, пз којих je оно сло Жено. Психолошка аналпза тонова много je лакша него аналпза шумова, али ппак није тако лака, да бн ce могла известп са потпуном сигурношћу. Код музичких (сложенпх) тонова разликујемо троје: 1.) квалитет (или впсину) тона; 2.) интензптет нлп јачину тона и 3.) боју тона. Квалитет п пнтензптет су опште особине свих тонова, a боја припада само музичким тоновима. Прости тоновп (то су нпр. тонови днјапазона) немају боје. Квалптету тона (висинп) одговара с физпкалне стране број треперења y секундп (у колико je број треперења већи, y толпко je тон вишп), интензптету тона пак одговара амплитуда треперења. Тонови имају y односу на треперења, која им одговарају, на више п на ниже границу, преко које ce више не чују. Ta граница није поуздано утврђена; доња je граница отпрплике 16, a горња 40000 треперења y секунди; т. ј. тонови којима одговара више од 40.000 илп мање од 16 треперења не чују ce, тако да ce сви тоновп, који ce могу чутп, налазе y интервалу од 16 до 40.000 треперења y секунди. Међутим број тонова, које опажамо, не одговара целим бројевпма треперења y овом пнтервалу. За тонове y средпнп овог интервала (за тонове од 700 до 3000 треперења) пзносп праг разлике дражи, који je потребан да ce пзазове разлика y квалптету сенза-