Topola

163

По другој теорији (Хербартовој) емоцпја je продукт престава (сензација). Док по првој теорији емодија преставља особину једне појединачне сензације, по другој теорпји емоција произилази из односа двеју или више преотава. С тога ce свест по овој теорији може замислити првобитно без емоција. Доиста многа ce духовна осећања односе на множину престава, али je исто тако несумњиво, да има чулних осећања која ce односе на поједпначне оензације. Тако осећање пријатности везано je за сензацију слаткога и ако je слатко једна проста сензацпја. Овде дакле не можемо тврдити да je осећање пријатности пропзашло из однооа двеју сензацнја. Да би избегао тешкоћу простих чулHiix емоција Хербарт претпоставља да и овде поотоји множина сензација, само да су оне, осим једне, несвесне ; међутим пошто нема несвесних психичких садржаја, тешкоћа остаје. Неки Хербартови следбеници пак узнмају да су чулне емоције особине самих сензацпја, a да су само духовне емоције засебни психички садржајп, и да за њих важи Хербартов принцип. Међутпм овом претпоставком руши ce тај принцип. Из досадашњег излагања излази да je једино тачна Шрећа теорија о елементарности емоцпје, по којој ce емоција не може схватити као продукт сензација, већ као нешто што je првобитно дато y свести. Многи су овај факт елементарностн емоццје толико наглашавали, да су најзад пзврнули оеај однос између сензације п бмоцнје, којн Хербарт претпоставља да постоји, т. ј. по њнма je емоција првобитни елемент свести, a сензација je продукт њен. Док je међутим свођење емоција на сензације бар привидно изгледало могуће, дотле je ово свођење сензација на емоције прпнципнјелно немогуће, поштоје, као што ћемо видети, y свести y једном моменту дата само једна емоцпја; али и кад би их више било, то би свођење морало да ce послужи тако парадоксним и мнстичним метафизичкпм претпоставкама, да о њему не вреди ни говорити. Елементарна квалитативна разлрша између емоције и сензације налази, као што смо споменули, примарног израза свог y њиховом односу на субјект: сен-