Topola

176

ова досада јача него досада која произплази из пндиферентног стања y пређашњем случају. To je досада која мучи, која je неиздржљива и која с тога императивно захтева да ce одговарајући објект уклони (пети стадијум). Иото тако јавља ce бол и кад je интензитет дражи сувише велики. прп че.му наступа разрушење чулног органа. Општп разлог са кога један исти објект опажања нема исту емоционалну вредност за време свога трајања y свести лежи y везаности свесног субјекта за организам. Организам као целина налазп ce y лабплној равнотежи и захтева непрестано нове дражи да задовољи функције својих органа, с тога једни исти спољнп објекти не смеју остати y његовој близпни. За такве предмете кажемо да смо ce на њих навикдп, и навпка дакле чини да предметп губе своју емодионалну вредност. За нове објекте пак везано je емоционално стање, које ce иначе не би јавпло кад објект не би био за емоцију нов. Тпме што je објект нов, његова емоционална вредност ступа y коншраст са пређашњим емоционалним стањем свестп, и ако je ово стање било бол, новина предмета изазваће задовољство, a ако је пређашње стање било задовољство, новина he моћи изазвати и задовољство већег интензитета a и бол. С тога што je емоционална вредност једног објекта различна y различно доба, избор међу емоцпјама није тако проста ствар, као што би то био случај, кад би сваки објект за цело време свог трајања нмао само једну емоционалну вредност. При избору емоцггје играју улогу ове четири основне стране њене : квалитет, интензитет. трајањеи(привидни) ексензитет (под екстензитетом емоције разуме ce на име већи или мањи обим сензација или престава, на које ce односи емодија). У првом реду игра улогу при избору е!Моције квалптативна разлика бола и задовољотва, али она као таква није довољна за избор, т. ј. не може ce чисто апстрактно врпшти избор емоција само с обзиром на ту квалитативну разлику њихову, већ ce мора прп том узети y обзир и интензитет, трајање и екстензитет њихов. Субјективне максиме које вреде прп избору емо-