Topola

183

војено од других, сукцесиван спој може дакле бити само оума својих делова. По јачинп и живости елементарних састојака делпмо опојеве на реалне и идеалне. Наша свест има ту чудну особину, да може да репродуцира све своје садржаје, да их може да има y слабијој форми y слици имаганације. Доцнпје (в. § 31) ћемо поменути теорију по којој су слике сећања, одн. имагинације једна нова класа психичкпх феномена, по којој су идеални психпчки феномени битно различни од реалних. Ta теорија међутим нетачна je: разлика која постоји између идеалних п реалних садржаја свести само je разлика y интензптету (а код спојева донекле и y квалитету π то y толико, y колико слика сећања нема све оне појединачне садржаје које има реалан спој). Ова особина свести, да може репродуцпрати свакп реални садржај свој y слици имагинадије, долази отуда, што је свест везана за мозак, што спољни утисци остављају трагове y мозгу и што, кад ти трагови делују на свест, они производе исте садржаје као и првобитни утиоци, само y олабијој јачини. Кад ce овако схвати слика сећања одн. слика имагинације, на име као једна специјална врста реалних психичких садржаја, онда je јасно, да y њој нема нпкаквих елемената, којих не би било y првобитном садржају, да ce y сликама пмагинације налазе исте оне елементарне сензације и емоције које су дате и y реалним садржајима. Ако ову разлику између реалних и идеалних спојева доведемо y везу са оним двема ранијим, онда ћемо констатовати, да су међу сликама имагинадије и симултани и сукцесивнд спојеви чешћи него међу првобитним садржајима. Сукцесивди спојеви слика оећања зову ce y класичној Психологији асоцијацијама. Ми можемо међутим лроширити појам асоцијације тако да он обухвати све спојеве, пошто су сви спојеви асоцијације, т. ј. удружења. Кад ce пак подела спојева y реалне и идеалне доведе y везу са поделом спојева y мехаиичке и психичке, види ce да су код слика сећања много чешћд механички него психпчки спојеви. Напослетку наро-