Topola

185

стртих ocehaja може битп говора само код ова два чула. Постоје две врсте опажања простора, наиме код окатог и код слепог. Код окатог постоји опажање простора и y чулу вида и y чулу пппања, a код слепог, одн. једне категорије слепих, само y чулу шшања. Мп ћемо најцре говорити о опажању простора код окатих, и то прво с тога, гато окати чине велику већпну људскпх пндивидуа, друго о тога што je питање о њиховом опажању простора много више расветљено него питање о опажању проотора код слепих, и треће стога што ћемо питање о опажању простора код слепих моћи решити само ако смо то питање решили како треба за окате. Да бисмо пак решили питање како ce опажа простор код окатог, морамо најпре говорити о чулном супстрату тог опажања, о оку. У сваком оку постаје на ретини изврнут лик спољнег објекта, и то зато зато што ce зраци, полазећи од објекта и улазећи y око кроз зеницу, пролазом кроз со чиво и стакласто тело тако преламају, да слика на мрежици изађе изврнута. Одједне светле тачке спољњег објекта постаје на мрежици једна тачка само кад je тај објект фиксиран, т. ј. кад je око тако управљено на њега, да слика његова пада на жуту пегу (одн. слика фиксиране тачке на место најјаснијег вида). Ради лакшег конструпсања ликова на мрежиии може ce y свима случајевима, y којима од опаженог предмета о поља постаје на мрежици јасна више мање оштро ограничена слика, узети y обзир само онај зрак који, полазећи од једне тачке на спољнем предмету, пролази кроз такозвану чворну тачку сочива (ова ce тачка налази одмах испред задње површине сочива: Κχ и Кз y сл. 24). Тај ce зрак назива линијом правца (Richtungslinie des Sehens) и y снопу зракова,. који од једне гледане тачке улазе y око, он преставља главни зрак. Линија правца вида пак, која спаја фиксирану тачку са местом најјаснијег вида, назива ce auhujom вида (Gesichts linie). Даљина двеју тачака y простору вида, одн. величина опаженог објекта, да ce мерити видним углом , a