Topola

71

један y другоме. У психпчком свету постоје и екстензивни (па пр. већа илп мања обојенаповршина) и интензивнп садржаји (на пр. јачи или слабпји бол), док y фпзичком свету нема интензитета. Треба нарочито истаћп да ниједан свеснп садржај није без пнтензитета, док има садржаја, који немају екстензитета, већ су пскључнво интензивни (на пр. бол y зубу je само пнтензпван; он није распрострт, јер кад би он то био, морао би имати известан облик, a ми такав облпк код бола не опажамо). Интензитетом je јачи онај феномен психпчки, који на једном месту нагомплава више делова психичке матерпје, на пр. болје јачи y колико ce на једном месту (на месту, које боли) налази више делова болног квалитета. Из досадашњега ce вттди да je сама природа интезитета таква, да ce он не може налазити y физичком свету. Јер интензптет, то je налажење једних делова материје y другим деловима, a физпчка je материја непробојна, сваки ce њен део налази изван свих осталих, тако да je ту пнтензитет немогућан. Психичка материја пак пробојна je ii το баш и јесте оно што чини да je обичном разуму пнтензитет несхватљив. Зато су многи психолозп, заведени немогућношћу интензитета y физичком свету, тврдили да ce интензитет мора избацитп и из психичког света, јер иначе изгледа да Поихологија долази y конфликт са природним наукама. Међутим задатак je Психологије констатиратп оно што je непосредно дато y овести без обзира на то, да ли ce тиме ствара конфликт са осталим наукама или не. Tpeha општа особина психичких садржаја je локали Шет: сваки психички садржај има своје место y свести, на коме ce налази. Заведени тиме што y физичком свету има само просторности, екстензије, тврдили су понеки психолози, да су и y свеоти само они феномени локализирани, који оу екстензивни, просторни. Ово je тврђење међутим нетачно; y свести ce мора разликовати просторност једног садржаја од његовог локалитета. Локалитет je општа особина свих свесних садржаја, док просторност припада само извесним садржајима. Распрострте су само сензације чула вида и