Topola

80

Даље je Кз = (з) Rz = 3' 3' Rl = (з) · R i> Е з Е 2 + d = —Е, I- d|f d ■ К, f2 (I и т. д. У опште je Rn = тг R n _i = Riî En =: E n— i “h ΰ=Ε χ -[- (n —1) d Кад ce пак упореде оба ова низа вредности Kl =R„R.=- R„ ß, = (~) R, R. = (-)”“Ч Ei = Е 1? Е 2 = Е l -|— d, Е 3 = Е l -ј-2 d. . . E n = Ε!-|-(ιι 1) d онда ce види да je први ред геометријски, јер свакп његов члан постаје мнОжењем претходнога сталним 4 квоциентом ·.,, a овај другп да je аритметпчки, jep сваки члан његов постаје сабирањем сталне диференције d, дакле види ce да интензитет дражи расте по геометријској, док пнтензитет сензадпје расте по аритметичкој прогреспјп. Одавде je лако пак пзвестп, да je зависност између Е и R логаритамска. Логаритмпрање je на пме радња обрнута степеновању. Кад пмамо да je а х = у, онда степеноватн значи из датих количина aux наћи у\ логаритмирати пак значп из количина a (из логаритамске основице) и y (из логаритманда) наћи X (логаритам); т. ј. х je логаритам од y за основицу а, дакле X = loga y. Ha пр. ίο 1 = 10, дакле je log 10 10 =l. Даље je ΙΟ 2 = 100, дакле je log 10 100 —2. Затим ΙΟ 3 = 1000, дакле je log 10 1000 3 и T. д. Одавде видимо да логаритманди 10, 100, 1000 ii т. д. расту по геометријској прогреспји (10 = 10, 100 = 10.10, 1000 == 100. 10 и т. д.), a да логаритми 1,2, 3.. .. расту по аритметичкој прогресији. Дакле чим y опште имамо један аритметички п један геометријски ред, онда су члановн аритметичког реда логаритми чланова геометријског реда (наравно за једну згодно изабрану логаритамску основицу). Пошто интензптет сензацнје расте y аритметичкој, a интезитет дражн y геометрпјској прогреснјн, то je свакп