Topola

који је могао изазвати европску интервенцију, то је била Портина политика.

У Србији, међутим, положај Кнежев није био добар. Опозиција која се противу њега образовала ван Савета, била је све јача и јача. Ту нису више били само Гарашанин и шест збачених саветника. Ту је био још и Вучић, који се приближио свом старом непријатељу Гарашанину, јер је Кнез постао и за њега и за Гарашанина подједнако опасан. Ту је био такође Миша АнастасијевиК, великозакупац соли, богат као какав кнез, који је пришао опозицији да спасе тамнице свога зета Радована ДамјановиТа. Гарашанин, ВучиТ, АнастасијевиК, начинили су једну врсту триумвирата, у који је Гарашанин унео политичку способност, ВучиТ популарност, а АнастасијевиК богаство. Породице гургусовачких заточника, које су спадале у најугледније београдске породице, умножавале су редове опозиције с поворком својих рођака и пријатеља. У опозицији су се видели и неки млађи школовани људи, који су били добро с Гарашанином, нпр. Јеврем ГрујиК, Коста МагазиновиК.

Опозиција је била врло активна. „Живо се радило“, вели ГрујиК, „и код појединих људи из народа, и код Турака, и код консула руског и француског 11 . 1 Та два консула и београдски паша били су сасвим у идејама опозиције. Режим који је настао после Тенкине завере, они су описивали као режим самовлашРа и мучења. У њиховим извештајима било је не само претеривања него и потпуних неистина; нпр. француски је консул јавио у свом извештају да завереници нису извођени пред суд него пред некакву комисију. 2 Паша је био у таквим односима с опозицијом даје нпр. вест о поласку Етемпаше из Цариграда саопштио прво ВучиРу па онда Влади; Влада је дознала ту вест доцније но чаршија. 3 Колико су год раније вредили опозицији француски и руски консул да привуку пажњу својих Дворова на Кнежеве погрешке у Тенкиној завери, толико је опозицији вредио- сада београдски паша да надахне Портинога комисара неповерењем према Кнезу.

Вођ опозиције Гарашанин није мислио ни на какав компромис с Кнезом. Он је ишао на његово збацивање. По његовим упутствима, Грујић је саставио један акт оптужбе, у коме су набројане све неуставности Кнежеве, не само у Тенкиној завери, него и иначе, и из кога је неминовно излазио закљу-

1 Грујић у другој половини марта 1858.

- ККТ. Капућехаја представнику 3 марта 1858.

3 ФХ. Представник комисару у Дунавској Комисији 26 фебр. 1857.

183

ТЕНКИНА ЗАВЕРА