Topola

Измирење постигнуто Етем-пашом између Кнеза и Савета, било је, поред свега Кнежевог унижења, једно компромисно решење. Лични режим био је, истина, срушен, али је Кнез остао и даље на престолу, а његове присталице у Савету. Они нису више могли да владају по својој вољи, али су могли да праве сталне сметње новој Влади саветске олигархије. Хтела не хтела нова се Влада морала с њима погађати. Нови режим претпостављао је много добре воље и од стране Кнежеве и од стране Гарашанинове групе. Али та тако потребна добра воља оскудевала је, сваким даном све више, и једној и другој страни, и због тога Гарашанинова влада била је у свакодневној опасности да буде оборена. Из тог разлога, она није могла бити задовољна резултатима Етем-пашине мисије; она је морала тражити једну нову, овога пута коначну победу над Кнезом и његовом групом.

После свога новог Устројства, Савет је, по обиму своје власти, изгледао јачи но икада. Али, посматран изнутра, он је био слабији но икада, јер је био поцепан на две групе подједнако јаке. УзимајуГш све заједно, и министре и саветнике, Кнежева је група имала десет чланова, а Гарашанинова једанаест; разлика између њих била је само за један глас. Само привидно измирене, те су се две групе узајамно паралисале, не дајуГш једна'другој да влада. Савет је личио на један парламенат коме је Устав дао све власти, али који је, опет зато, због опструкције немоћан.

212

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА