Topola

актом оптужбе противу Кнеза. Тај акт оптужбе није био ништа друго него један извод који је Гарашанин начинио из једнога великог акта оптужбе, који је по његовим упутствима написао ГрујиТ уочи доласка Етем-паше, и који је, изгледа, био тада намењен страним консулима. Гарашанин се, дакле, постарао и за акт оптужбе противу Кнеза, и за човека који Те тај акт прочитати. Завршујући своју оптужбу, Барловац је узвикнуо, „да је Књаз крив што народ пати.“ Цела Скупштина повика у глас; „Он је, он је крив!“ Председник АнастасијевиТ трипут пита Скупштину да ли одиста сматра Кнеза за крива, и она трипут у глас понавља; „Он је, он је крив.“ Тај страховити узвик којим је цела Скупштина, као нека политичка порота, огласила Кнеза за крива, морао је чинити силан утисак. У својим „Записима“, ГрујиТ каже, да се и доцније увек стресао кад год се тога усклика сетио.... Председник се, затим, диже, звони, и пита; „ХоЕете ли сви оставку?" Цела је Скупштина на ногама, и само се чује; „Оставку, оставку...“ Председник проглашава да је Скупштина одлучила да иште од Кнеза оставку. Одмах се саставља један акт којим се Кнез извештава о Скупштинској одлуци. У том се акту Скупштина ставља на гледиште, да је Србија изборна монархија, да је Александар КарађорђевиЕ од Народне Скупштине изабран за Кнеза, и да с тога Народна Скупштина има права да тражи од њега, да јој врати кнежевску власт коју му је она дала.

Била је изабрана једна депутација која ће однети скупштински акт Кнезу. Она је уза њ носила написану оставку, коју је Кнез имао само да потпише. Депутацију је предводио потпредседник Стевча МихаиловиГ (председник Анастасијевић извинио се личним непријатељством у коме је стајао према Кнезу). Састанак између Кнеза и депутације био је врло дирљив, и опет зато имао малу комичну ноту. Као човек који бежи да не прими судски позив, Кнез није хтео ни за живу главу да узме скупштински акт у руке; Михаиловић је, најзад, морао да га положи на један сто. Депутација је преклињала Кнеза да да оставку, и уверавала га да противу његове личности нема ништа. Сав узбуђен, Кнез је раздрљио груди и рекао; „убите ме, ако сам вам крив! Волим и да ме убијете, но тако са мном да чините!“ Цела је депутација била снуждена и потресена. Да утеши Кнеза, један архимандрит рече, да Кнез има деце, па Ее се њих народ опет једног дана сетити. Најзад, Кнез затражи двадесет четири сата на размишљање. Депутација није била овлашЕена да му остави овај

256

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА