Topola

17

Прилнком сваког таквог рата Срби су, у крајевима граничним са Арнаутима и даље, поднели много мука од Арнаута мухамеданаца. Хришћанске државе, кад би заратиле с Турском, гледале су да придобију за се њој потчињене хришћане. У већем броју случајева оне су успевале не само код хришћанског становништка на периферији турске царевине него и по унутрашњости. Турци пак, кад би у крајевима даље од периферије осетили да има не само покрета у корист хришћанских држава него и само симпатије, прибегавали су насиљу: што већа насиља и што јаче насилно турчење хришћанског становништва давало је тада најбољих резултата за Турке. Ако то није било довољно, насељавани су тамо Арнаути мухамеданци, који су довршивали започети посао, дотуцавајући и иначе утучену рају. Је ли пак непријатељ продро дубље на турску територију, па су том приликом пристали уза њ хришћани, поданици султанови као што су то редовно чинили Срби пошто су се ти ратови завршивали неповољно за побуњене крајеве, хришћанско становни-

-IНТВО или се повлачило отуда са хришћанском војском на територију њена господара, или је, оставши на свом огњишту, било излагано свакојаком насиљу, од којега су се хришћани спасавали једино примајући мухамеданство. У првом случају, ако су крајеви блиски арнаутскима, Арнаути мухамеданцн заузимали су напуштене земље, плодније од својих;

а за оба случаја мухамеданизирања хришћанског становништва у српској земљи, турске власти користиле су се Арнаутима мухамеданцима, који нису били ревносни извршиоци нарефења и жеља пред-

ставника турске власти и пљачкаши за свој рачун