Topola

110

-себе, унели су се једни у друге и леже један другом на природним правцима културнога и привреднога саобраћаја са светом. То нарочито важи за његове централне области, Стару Србију и Македонију, за области које чине главни део турскога наслеђа балканских државица. Тако, када је из тих области напорима народних маса турско господарство истиснуто, ступили су напред власнички крутови балканских државица са пуним шакама планова и деоби задобивених области на основу историских и националних права, економских и политичких нужности. Али, ето зла! деоба ннје могућа а да се не погази национални принцип, не угрози државни опстанак, не повреде стварни привредни интереси и уображена и преживела историсНа права. Као природна капија Балкана Солун је например потребан свима, а Солун је један и недељнв. Саобраћајну и привредну осу Балкана, без које Солун не би био што је, представља несумњнво вардарска долина, а она је такође једна и недељива. Исто тако су се п границе средњевековних царстава често померале и преклапале, због чега су п исторнске претензије балканских државица у непомирљивој супротиости. Ко he, затим, утврдити где престаје и где настаје граница српскога и бугарскога народа уопште? Како да се прикупе у једну националну заједницу македонскн Словени а да се не поробе Грци и остали народн? Како да се прикупе у једну националну државу Грци у Тракији а да се не поробе Турци и не пресеку везе Бугарске са Бугарима у околини Солуна и даље до Костура? Ето само неколико наговештаја о маси стварних и уображених питања, истинских н лажних