Topola

114

турских власти; често пута постоји и крвнб сродство. Према оном што је у народу забележио Миљанов, Кучи, Белопавлића,Хоти, Пипери, Клименти нису представљали увекдве групе племена, арбанаску и дрногорску, подељених у два непријатељска логора, већ су она често стајала на једној страни против заједничкога непријатеља. Као прилог томе да су успомене на те блиске односе живеле у арбанаском народуможе се узети и она изјава Арбанаса коју је на свом путу по Арбанији забележио Доситеј Обрадовић: „ми смо са Срби један род и племе били“. Многи фактори и догађаји после тога водили су томе да се наместо добрих суседних односа и осећања сродности почиње ширити нетрпељивост и непријатељство. У том правцу највише су придонели с планом спровођена политика раздора из Цариграда и поступање Србије и Црне Горе према арбанаском становништву за време ратова са Турском. Ако је ипак ико имао услова за споразуман рад са Арбанасима, то су га имале Црна Гора и Србија. Не само измешаност насеља и сродност суседних племена већ и узајамност интереса упућивали су ова два народа на споразум и пријатељске односе. Као што пут на Јадранско Море иде преко једноставнога арбанаскога насеља, везе Арбанаса са унутрашношћу полуострва воде преко српске границе. Као што је нама потребно море, још више је њима потребно копно. Ако нас упућују на Арбанасе бриге за извоз, Арбанасе упућују на нас бриге за хлеб. Ако се те две стране не споразумевају, оне се узајамно стешњавају и даве.

Али сви изгледи за политику споразума и пријатељства разлупали су се у овој прилици