Topola, Jan 02, 1914, page 210

208

виде ce огромна парчад онога дива, све je било непомично. Тестера je била истругала његова влакна. Огромно дебло на коме ce оцртавали снажни удари секире, уверише ме о страшном злочинству. Стари храст, предак целога овога краја, беше подлегао и то не под страховитом буром и непогодом, не под теретом својпх многих година, већ под злочиначком руком човековом. Заилакао сам ce. Док сам, стојећп гологлав, као поред гроба некога свога, ocehao како ми ce душа потреса и тугује, мину поред мене један стари сељак. в Чича Јакове, рекох му, како, посеклн су наш храст, најлепше дрво y целом овом крају! а Да, господине, посеклп су га. Општини je било потребно дрво за грађу, на штоје требало утрошити нешто новада. Тада je један општински часнпк рекао: »Треба штедети. Имамо дрво какво ce само може пожелети. Стари храст, којн служи за зборпште гавранима, сам je по себи читава шума. Он je већ престарео, и може ce десити, данас или сутра, да му почне срж трулити, може постати шупаљ, н потом угинути п тада постати некористан ма sa што бпло. Оборимо га, док му je дрво још добро. Наша младеж може наћи забаве u другде. Уместо да о свечаницима иде ван села, остаће овде, y селу, поред крчме, и од тога he имати вајде каФеџија, те ce бар неће жалити. <с Изношенп су разлози против овога његовог предлога, али како je онај часник био човек од утпцаја и имао прилично дугачак језик, то je његово мпшљење п победило. Каква штета! Да, чича Јакове, каква штета! Да би ce избегао један незнатан издатак, жртвована je читава ризнпца која ce не би могла ни представити y бројевпма. Направљен je рђав рачун. То