Topola

само тако, ако се саме прожму свешћу о људском достојанству или, што једно исто значи, ако развлју у себл ллл нарочито код својих управљача свест о досхојанству држава п народа. л потпуно прлзнају моралне заххежГкојл отуд произиђу. Алп'се онда не смеју више сматрати апсолутно сувереннм орханлзацлјама власти, које су саме себи цпљ. Него се напротив морају лавлкавахл да сматрају себе нослоцлма идеје човечапсхва, пошто je њпхов највншл циљ да допрлнесу остварељу те идеје. Тпме дакле што државе прнзнају, да су ллдлвлдуалисхлчка тенденција развића и људско досхојанство оправданн заххевл. нзлазе лз свога државног егопзма u државног лндпвидуаллзма и доспевају саме до једног повог универзалнзма. којп сада не води више само космоиолитнзму већ л преко њега организовању човечанства. Тај високи цлљ моралног развитка могу пршлижитп остварењу само државе п народн, којн су лосталд неком врстом лпчпостпма влшега реда. Пла то н и Арист от е л сматралл су државу за моралну л г станову«, и одредили јој као цлљ остварење правде. Дб овог високог схватања морамо се олет уздигнути; а томе може сваки човек да прлпомогпе, ако буде у својој лоллтлчкој делатпостл увек радио, да се управа над заједллдом поверл само таквлм људпма, којп су скроз прожетп етпчклм задаћама државе. Успе лл се на тај лачпн да се свест о достојанству држава л народа у душама државнлх управљача ојача, удуби п уопшти, онда he се заиста све лацлје на земљп уједлллтп у један савез држава л народа, којл he лотпуло лскључптл рат п спрему за рат лз лшвота народа, л тало учллитл крај лоралном лолутанству, које je компромлсом, bito стварпо постојл лзмеђу морала рата п морала млра, створило сха,лнл антагонизам л једну до сада неразрелхљлву аутономију моралне свести. Мора доћл време, које су прорлдалл пророцл Старога Завета, време, »када ии један народ неће вллге подпзатп свој мал лротпву другога, л када се вплое неће учлтл рату« (Псанја, 2. 4. Миха 4,4). Изгледа да je светскл рат прлбллжпо остварењу лдеју о пацнфлчком уједнњењу свлх држава и народа. И ак.о први нацртп показују још одвлше јасле храгове поллхлке власхл, ппак посхојл основала нада, да ће иепреклдпо демокрахдсање покрелутл л победнлчке државе, да дођу к себл л све влше увиде моралне заххеве. У коллко се влите буду државе научлле, да смахрају себе члановлма целога човечапства као једне веллке јединице,_у холлко he јасллје увлдетл, да лајбоље могу чувахп своје еопсхвене лнхересе остварлвањем. х. ј. орханлзовањем ове велике једлнлде, и.да се могу у

298