Topola

у. својим »Discoiirs sur Г histoire universelle« (1681) да докаже, да божанска рука води човечанство. Лесинг говори о »васпитању људскога рода«,. и још у деветнаестом, па чак н у двадесетом веку јављају се'философије нсторнје на широкој подлозп, које изражују исту мисао.*) Теолошко схватање историје,' које се једном наговешћује у Старом Завету,. а које je разрадпо Августин, под чнјим се непосреднпм илп посредним утлцајем одржало до данас, није, ипак могло трајно да задовољи пробуфену н а у ч н у свест. Зато виджмо где се од шеснаестог века на овамо непрестано јављају нови покушајн да се псторпско развнће човека схвати из природних услова. да се нзнађе утицај клнме н састава земљншта, да се испптају првобитне способности н наклоностп код људи п ако je нкако могуће да се одреде правци п диљевп које ти моменти садрже. -Радови Бо д е на, Алт уз н ја, Xобеха.Локе а, Монт есклја и Русоа. које смо поменули у прошлом параграфу, од важностп су н за фплософију псторпје. Алп осим њих налазимо још неке, који се баве сасвим директно философским расматрањем историскога постања. осннвајући тако праву философију историје. Ту треба најприје поменути талпјанског мислиоца Ђо.ванија Батнсту Впко (1668 —1744) чија je вредност за .философију iiGTopnje тачно упозпата тек последњих деценнја. Његово дело Принцпп једне нове науке о бпћу нацпја« можемо сматрати првом фплософттјом исторпје на психолошкој основици.**) Впко је изговорио врло важну истину, да je »овај грађански свет направљен од самих људи« (Мишле I. 412). Из чега следује захтев. да се псториски свет пспнта према диспознцијама и способностима које су карактерпстпчне људској природп. Даље В и к о зна, да »природа ствари није иишта друго до њин постанак у одређено време

*) Вндп: Bernheim, S. 687 —691. а нарочпто Robert Flint, »The Philosophy of Histöry in France and Germany«, 1871. где ce опшнрпо претресају дела Боскјеа, Бонала, Лорапа, Крауза, Фридриха Шлегела, Бунзсна п др. **) Талпјански наслов глаои: Principi di una scicnza nuova intorno alla natura delle nationi. објављено 1725, потом 1730 у прошпреном пздању. Tpeho. издањо штампапо 1711 одмах после смртп ппшчеве. Фрапцуски фплоеоф Мпшле објавио је извод пз Впкових дела у две свееке, које садрже све опо што je најважпије: Oevres choisies de Vico, Paris 1855. По њему смо овдо и цитпралД. У другој глави прво књиге »Scienza Xuova« резпмира Впко осиовне прпнцппе нове науке у 111 »аксиома«_ЈЗнп се налазе преведенп код Мишлеа I, 335—391. Сваком наведеном прппцппу додао сам овде у загради број, под којим со аксиом налази. Упоредп још и лепу књпгу о Впку од Роберта Флпита у збпрцп Philosophical Olassics, где je одлично пршсазап фплософскп развптак Впков.

305

Увод у философију