Topola

313

као и жсхжнкж стварно у њжма. Тај je крајњи диљ оно што Бог хоће са светом« (54). Као срество за тај крајњж цжљ употребљује свехскж дух људске жнхересе, похребе ж. схрасхж. Човек жма природну потребу за акджјом, алж хражж да га она п задовољп.. »Циљ, за који ja треба да делам. мора ма како бити п мој циљ« (57). »To je бескрајно право субјекхово. да се oceha саж задовољан својжм делањем и радом« (58). Додуше, страстп се често сматрају за нешто. што није драво, али морамо жпак! рећж, »да у свету зшје ништа велжко извршено без страстп« (59). »To je лук авс тв о у ма, што лушта страстп да раде за ceđe« (70). Оледујућж својшг нагошша и страстима људп помажу п не знајући крајњп циљ свехске историје. Друго су једно срество »индивждуе светске псторжје«, велжкн ’ људи којж жретходе своме времену. »То су велжкж људж у жсторжјж,чжјж личнл жартжкуларнн цжљевж садрже оно супстанцжјално, које je воља светскога духа« (66). »Њжхова je ствар била, да то ошжте зиаХу. тај најблжжж степен њжховога света, да га учжне джљеж себж, ж да уложе своју енергжју у њ« (67). Међутпм je облжк, у коме се свест о слободи једжно жожсе да развжје, држава. Држава je »стварност, у којој жнджвждуа жма своју слободу ж ужжва je« (76). Зато може »у светској жсторжјж само бжхж говора о народжма, којж су образовалж ,дрл;аву« (77). То су народж свехске жсхоржје, чжју ловест пржказује Xе гл у хом смжслу, да ч се вждж схалнж нажредак. Тако ож жоснахра источми, грчкж, ржмскж ж напослетку германско-хржтпћанскж свет. Тек je у овом последњем држава добжда облик. у коме je свест о човечжјој слободж жосхала оптжха. Xе гл je на шжрожој основжцж жзвршио сжнтезу Канха п Хердера. Заједно с Кантом палази v државж цжљ жехоржје, алж исто хахзо с Хердером жоказује, да се хек у државп свесно развија оно Iжто je у човеку најбоље. Његова je фжлософжја исхоржје велжчажсхвена концежцжја своје врсте. Дубока просхота основне ждеје ж сжлно жоверење у бескодачиу снагу људскога духа жмају нечега bito жмпонује. Морамо пржзнахж, да се још и данас ногу држсхж жз његовог жсторжског жосмахраља драгоценж жмпулсж ж иогледи. Ускоро после Xе гл ов е смрхж жзгубжо je његов спекулатжвнж меход врло много од жоверења које je дотле ужжвао. Индуктжвнж меход жржродних наука жржмељен je п на духовне науке, те тако иалазжмо, 'слжчно ономе шхо смо унапред реклж о соджјологжјж, чпхав ред жокушаја, да се жсторија посматра пржродно-научно

Увод у философију