Topola

316

занимљиву главу о постанку »идеја« пз општпх потреба. Е д у а рд Мај е р отвара ново пздаље своје чувене Историје старога вева »Антрополошкпм елементжма«. у којима он успешно брани огромни значај државе и политичког развжтка од претераног жстицања економског момента. Румунскж исторжчар Ксен оп о л напжсао Je »Теорнју иеторнје«, у којој он исто тако сматра, да je држава ж политлчкж живот најважнжјж предмет историје. Историскофнлософскжм проблемнма дрнближпли су се и фжлософж. Ту треба нарочито ломенути 'Д илт е ја, Сжме л а, Вун таиÖјк ен а. Пошто je део покрет још у току, не могу се навестн одређенл правцп. Док напротив морамо да кажемо жоју о некжм методолошкпм истражжвањима, која се тжчу положаја истофијв v пирдемз£ наука. Први су импулс дали В пндел ба нд п Ржке р т. По њнма се не разлпкује жсторжја од лрдроднжх наука тжме што се она бави претежно ду х о в нд м појавама. Разлику треба напротив потражжтл на другом месту. Природне науке, а дарочжто фжзжка п хемжја, не траже да лспитају инджвидуално карактержстичну појаву, већ да нађу з а к о н. којж влада појавама. Историја напротив бавж се оним што сеједанпут јавља, пнджвидуанлжм које се впше не понавља. Дакле иостоје два разна метода, које наука пржмењује при жспптпвању стварностп. Један од њжх гене ра лп ше, покушава да пронжкне стварност дошФе-лзшпјжх _ Јхојмова ж да нађе законе збжвања. Поједжна појава, лоједина ствар ту су само »егземплари«. Обраћа се једжно лажња на обележја, која су заједннчка. Тај метод влада како у фжзпци тако и у псжхологжји. Метод генералнсања лржмењује се дакле на пстп начжн на фдздчко л лсжхдчко. Али постојп п други један метод истраживања, похпуно разлпчан од овога. Он лосматра поједине појаве н лоједпне људе у њпховој жнджвждуалностж, која je само једном дата; зато га назпвамо инд ив нд уалiim ућ и м методом. To je метод свпх жсторжских наука. r "Али пошто нпсу све појединачне појаве као нж свп поједпнн људи предмет историје, то мора п метод инджвлдуалпсаља да извршп одабпрање. За ово одабжрање меродаван je однос према културним вредностима. Тако добијамо поред методских формалних супротпоСти и разлику у садр жпн нс погледом на пр едм е т обеју научних група. Ранију доделу у пр ирод н е п духо вн е науке замењујс Рик ерт новом класификацијом. Прву групу сачжњавају природне науке, које се на једној страни служе методом генералпса®а, на другој страни пак порматрају своје објекте у њпховој' чистој позптивности без обзпра на људске