Topola

шуљи, па тиме давао впше слободе свом дрвеном бичјсм врату, којп је поносито носио његову главу са поткресаним брковима, великим страсним у г стнма и заповедничким очима. Није било већега кидоша код нас у месту. Свестан своје спаге, богаства и лепоте, шпао је увек лаганим ходом, носећи главу мало погнуту унапред, истнчући свој спажан затиљак,'који му је давао силан пзраз неукротљнвостп. Волео је задовољства и њима се одавао свом снагом своје заталасане природе. РБегове меснате балканске вилнце и јако раншреие ноздрве показивале су човека који у тражељу пасладе не зиа за препреку. Идући улицом, велики, у чизмама са листовима јако прииијсшш, он се превијао у куковнма десно и лево п остављао утисак да само чсличном вољом може обуздатп у, себн задихану снагу. У његовој појави бнло је нечега отмепог и за паланку пеобичног. Бно је подношљив чак и у својој охолостп. Све је па њему било широко и у нсти мах спретно, иочев од кицошки накривљепе шубаре, па до шиљатих врхова лакованих чизама.

Свет се клањао његову повцу и зазирао од његове снаге. Више пута, пе знајући како да утпша разиграни бес, ломпо је у кавани све столове и столице, и, пијан, жељан ваздуха и простора, који му је давао још више маха, пуштао је на вољу своме гласу и певао шта било. Његова разуздана впка тресла је прозоре на оближњим кућама, а са свпх схрапа лајали су пси узнемирено.

Ировео је безбројпе ноћи пијућп по варошн. Често пута је долазио иашој кући са цигапима и седао нспод ораха. Песма је дрхтала у ваздуху; јабланп су* гледалн немо у ноћ; варошица је спавала ломним, ватреним сном летње ноћп, а песма откривала силииом маште непознаване дражи прпроде под тмнном.

Увек се прекоиута на његовој кући отварао прозор и на њему се указивала стрпна Савка, његова жена.

Дуче, црпи Дуче! Докле ћеш тако?

16

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.