Tragom života i nauke

50 ТРАГОМ ЖИЗОТА

ком генијалности несразмерно напреднијом од људске технике, која ће јој се можда једнога дана приближити.

То је једна радна хипотеза, можда лажна као многе хипотезе те врсте, али која је једина кадра одвести ка истини.

Пишући ове редове, које може оправдати радња ма ког органа, мислим случајно на резултате до којих се дошло у новије време изучавајући хемијски механизам мишићнога грчења, и на сарадњу разних жлезда и органа у промету шећера. То су механизми толико сложени и складни, да се никада не би открили ономе ко би их тражио вођен каквом идејом како је до њих дошло.

Главни узрок, што се у томе погледу физиологија толико разликује од анатомије, лежи не само у чињеници да основне особине живота не одају трага еволуције, као што смо покушали објаснити, већ и у томе што физиолошки механизми, који потичу од поделе рада као последице морфолошке еволуције, од једном стичу одлике које налазимо на почетку и на крају те морфолошке еволуције. На пример, нема сумње да апарат за крвоток еволуира од онога облика у коме се прво појављује па до човека. Стога и постоји упоредна физиологија као последица упоредне анатомије. Али шта је ту еволуирало> Еволуирао је сам апарат: од примитивног срца у виду малог мехура долази се, преко дивног низа поступности, до срца сисара, а тако исто се развија и систем крвних