Tragom života i nauke

АЕ

Ш. О веровању и поверењу у науци

У науци се ништа не мора усвојити без личнога проверавања. Тако је теоријски, али стварно је сасма друкчије. Јер ако у науци нема места веровању — изузев оно на коме сама почива — у науци има поверења као ретко где још.

Од онога што сачињава једну науку, и најученији појединац могао је проверити само бескрајно мали део. Остало му је дато и у главном прима за истину. Он прима за истину оно што није проверио. Па ипак се то не може назвати веровањем, јер је у ствари само поверење. Није веровање стога, што не морамо примити без проверавања оно што нам се нуди као истина, па да ипак не будемо отпадници науке. На против, то сумњичење је у духу саме науке. Теоријски, научник би имао не само право већ и дужност да раскрсти са свим оним што наука тврди, па да провери оно на чему мисли градити. Али разуме се да је то немогуће, већ се прима с поверењем оно што су други утврдили и пронашли, не сумњајући у истинитост тих тврђења без нарочита разлога. и не устручавајући се да