Trenut večnosti : pesme
Download:
Show in BnLViewer
15
Витезова љубав.
(Ој, кад витез у бој иде
За слободу да се бори, При растанку са драганом Овако јој млађан збори:
Та, не плачи, душо мила, Црни вео с лица скини;
До смрти сам теби веран И премилој Отаџбини.
А када јој „Збогом“ каже, На коњица смело седа; А девојче, невесело, Пуно туге за њим гледа ...
На бојишту крв се лије, До неба се ужас чује;
На самрти рањен јунак Својој драгој поручује:
„Збогом, остај, душо мила, Црни вео с лица скини, До смрти сам теби веран И премилој Отаџбини ! ... 1912.
Из Пт
Из очију њених милих Како бисер сузе лете .. Ко ми те је уцвелио, Моје мило, слатко дете 2 аута
Смеј се... плачи... невинашце... Вазда си ми било бајно; Та небо је увек небо, Ил облачно, или сјајно ! . 1900. 545)