Trgovinski glasnik

Број 117.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

код Ајвалика поставили на положају неколико брзометних тоцова, и око саме вароиги налазе

Преврат у Албанији.

неколико дана после доласка Тон- Јоглас извршити на тај начин духовну

„Албанише ^Кореспонденц" ор-

Беч 30 маја. чева. Собрање је изгласало привре- крађу.

се прилично велике шурске шрупе . ган бечког Министарства Спољних услед чега ]е у вароши овладала Послова за албанске ствари, има паника, коЈу по/ачаваЈу весши, да извештај са добро обавештене страсе у близини налазе многооројне не из Д ра ча, да албанска влада баисибозлучке чеше. Према последњим вестима, које су стигле

има намеру, да полаганим напредовањем својих трупа од севера,

мену буџетску дванаестину за ме- Сама публика нерадо гледа подрасец јуни. 'јжавање. Чим се примети таква једна — ! крађа, инсерент бива самим тим осуппшагп 1 п п■ п ■* .. ђен и избегаван од публике. ПРОМЕНА ВЛАДЕ У ФРАНЦУСК ОЈ Збирка разних огласа мора имати (Извештај Српског Пресбироа) једно као циљ, фантазију, моћ комби! новања да појача, да олакша. Ко види, Изјава новог кабинета да А. на један начин, В. на други а Париз, 30, маја. с - на трећи начин задобија публику и Министарском изјавом, која је 1 постиже успех, тај ће, ако је иоле проданас прочитана у Скупштини! м У и УР ан > избегавати ропско подражатврди се да је влада састављена вање ма Ј едног од тнх на чина- Он тре-

у Ашину, изгледа да су Јурци ју ГаЈ и истока, преко Елбасана, па већ напали нагрчке предсшраже .ј П р ема Тирани, устанике тако приУ Атини Је јпко узбуђење. Вени-ј теснИ) да ће И и бити пресечено зелос је јуче у Скупштини дао и | свако добијање појачања, те би зјаве, у којима је нагласио рђаве хак0 били приморани на предају. односе с Турском, као и да је гр- 0 а севера би на устанике пошао из" правих републиканаца. Јавља| ба У спесима њиховим да буде подчка влада свеснада не меже мир- Пренк Биб Дода, чији су људи се о хитном пројекту закона 0 стрекнут, један четврти, нови пут да нс гледати непрестана гоњзња Гр- ових дана ве ђ делимично наору- порези на приходе, који ће се још п Р она ђ е ка у урскоЈ, нити се сме задо- жани; Са југа би кренуо Азис па данас Скупштини поднети. Равно- Једна огласна скица, која је одличвољити само опланивањем жртава. ша] а прек0 Елбасана пошла би гежа буџетска извршиће се стро- н0 У спела за сезо; 1 ску распродају, реЛаље ]е минисшар иредседник и -\ ма у Сханике жандармсријска о Де .ље- гим економијама. Изјавом се при цим °. женских шешира, биће затим ЗЈавио, да не узима/ући у обзир ња и х0 кроз кланац Крабу. По- мећује, да закон о трогодишњем П 0 ТП У Н0 неподесна, чак штетна, за рек-

гоњења сељака у Гурској, нема следњих дана помишља се и на дана а, да шамо не буде иовре- Х0) да се ј едан део трупа нз Дра Џно ираво Грчке и међународн.О\ ча «рене према Шијаку и Тирани. ираво, чему се Једаред мора сша- у сшдашњим владиним круговиши наиуш. Ова изЈава минисшра ма не смахра се) да ј е СИ туација у предссдника иримљена јеу Скуп- Албанији баш тако неповољна.

иииини с бурним одобравањем. Берлин, 30. маја.

року службе у ВОЈСЦИ, који тек ламисање какве пољоприврене справе што је почео да се примењује, или с Р елства против жуљева. неће никако моћи доћи у питање. Сваки инсерат, свака реклама моИсто тако влада изјављује да ће Р а ^ ииш оригинална. Ко жели да од

Беч, 30. маја.

поднети на решење закон о вој ној припреми младића и да ће предузети нужне мере да се ре-

других углачан пут искористи, оштетиће само себе. Сваки инсерент мора ићи својим, сопственим путем. Има до душе много сличних радња. Али нема две радње, које су потпуно сличне, једнаке. Не нађе ли та разлика примене и у огласима, то су они више

„Албанише Коресподенц“, орган зе Р ва соли Д ни Ј е организује. Споу ,Л0КпЛПНЦпЈ2^вр доЗНПЈв 113 А- бсЧКОГ МИНИСТДрСТВс! СПОЈБНИХ » ? ПО- 1 политикз Фрзнц^скс проду Шине да јс Грчка сшавила Тур- слова за ал банске ствари, има о- '”' к ° ској ултимагум и наредила моби ва ј И3ве штај из Драча: Сада има лизацију поморске резерве од 1908. |у д раН у више од хиљаду оружа год. Јуче ире иодне била^је сед-\ ннх бораца, верних албанској вланира министарског савешаЈхосле ДИ) а осим хога има ј 0 ш владиних које Је Веницелос одмах ошишао хр у Па у /Бешу, Љушни и Мату. краљу,^ ше му је саоишишо ре- Међутим за сада је још неодређе зулшаш минисшарске седнии,е. но држање ееверно-албанских пле Ј е топлим апелом на све репу- они, који се комбинују од слова или После ове ауди/енције Вениирлос мен3) Хаси, Шала и Љуме. Прва бликанце. је дуго канферисао с минисшром два Племена се до С ада ј 0 ш нису

жиће да доприноси општем миру уз припомоћ свога савезника и свога драгоценог пријатеља. Уну- или мање промашили успех. трашња политичка управа своди се * * * на три речи одбрана лајицизма, фи- Инсерати се деле у две главне грунансијска правичност и друштве пе: сложени и илустровани. на правичност. Изјава се завршу- Сложен или слог — инсерати су

марине. Из ПиреЈа Је отпловило десет брадова да приме и превезу грчке бегунце из Мале Азије у [рчку. Атина, 30. маја. Грчка влада предала је у Цариграду ерло енергичну ноту у којој зтхтева да

изјаснили ни за, ни против албчн ске владе. Међутим опаспост лежи у тој чињеници, што између пле-

Пад новог кабинета после пола сата. Париз, 30. маја.

нијског материјала. и, по обичају, о слажу се у штампарији листа са материјалом којим штампарија располаже. Илустровани инсерат садржи поред

Кабинеш Рибо-а оборен је у текста још какву било слику, којом се

мена Шаза и Миридита постојеј Скупштини одмах после прочи- жели скренуги пажња читаоца. још и садз дуге и крваве распре.; тане минисп/арске изјаве. По- Између ове две врсте стоји трећа: Љумљани, који су под утицајем сланици Далимије и Пуех у име клише инсерат, који обично постаје Исе Бољетинца и Барјам Цуре, уједињених радикала интерпелаци- израдом клишеа од сложеног инсера-

ну акци|у. Атина, 30. маја. Узбуђење јавног мишљења знатно је порасло. Са негодовањем се

се престане са гоњењима грчког еле- насигурно су придобијени за ал-Јама су изЈавили, да радикали не та, или илустрованог ментаидасе накнади причињена штета. банску владу, којој су обе поме- могу дати поверење влади, јер је јазно мишљење је јако раздражено и нуте поглавице ставиле своју по-| образована изван републиканске захтева од владе неизоставну енергич- моћ на расположење. Устаници већине. Огањор је напао владу у могу данас располагати са најви- име независних социјалиста. Семше 2000 људи, који су се опет' ба је изјавио да су социјалисте поцепали на разне групе, од ко- такође против владе. Затим су јих свака жели нешто друго. Међу Далимије и Пуех поднели Скупустаницима нема никога, који би' штини дневни ред, који је влада т Р ажи П У Н0 задовољење за против- се 5 орио за какав хачн0 одређе- одбила. Како је тражен приори законе радње турских власти про- г тиву Грка у Тракији и Малој Абодени од страних агената. Услед 263 посланика. Влада се одмах тога има наде, да ће се устанички 1 повукла. Затим Је стављено на покрет ускоро угушити

зији. Крај свих уверавања Порте грчко становништво продужује да напушта Малу Азију и да долази у Грчку у јадном стању. Атина, 30. маја. Шест великих грчких трговач ких лађа влада је узела у своју службу и на њима преноси бегунне и исељенике на Јегејска Острва. Веницелос, министар марине и адмирал' Кундуријоти инсиицирали су данас оклопницу „Авероф“. Сви чланови опозиције састали су се и донели решење да потпо могну владу у овим тренуцима народне кризе

ни циљ. Међу њима су већином|тет за дневни ред Далимијов, за људи, који су се побунили, под-; приоритет гласало је 306 г противу

Беч, 30. маја. „Албанска Коресподенција“ има вест из Драча, да се тамо тврди

гласање сам дневни ред Далими јев и гласало је, за 374 противу 187 посланика. У круговима већине мисли се, да ће Поенкаре бити принуђен поверити образо-

Цариград, 31. маја. Из грчких дипломатских кругова тврди се да је грчки посланик јуче изЈавио усмено великом јери придружило устаницима везиру, да ако нередовне трупе опколе Ајвалу и продру у варош, м огу настати критични односи између Грчке и Турске.

да је кабинет решио да постави вање нове владе уЈедињеним раустаницима ултиматим, тражећи дикалима, вероватно Номбу или им да се без икакве резерве по Вивијани-у. коре и положе оружје у року од ' 24 сата, а ако то не учине концетрични напад отпочеће данас у суботу. Тврди се, да су трупе, које су остале верне влади заузеле јуче, Иш и из њега истерали устанике. Беч, 30. маја. Вести, које стижу из Драча, јављају да се и становништво Фи-

РЕКЛАМА У ТРГОВИНН. — Бранко Ивезмћ, Берлин —

( 2 )

Прекид пута Галиб беја. Солун, 31 маја. По хитном налогу отоманске јмаде посланик гурски у Атини Галиб Комали прекинуо је свој П У Т по Мађедонији и укрцао се Си ноћ на лађи одбијајући да приМи журналисте.

Бугарски зајам. Софија, 30. маја. Полузванични лист „Народна Права“ јавља да окончање закључења зајма у Берлину мора се сматрати за извесно. У уговор нису стављени никакви услови о монополу и извозу дувана. Тончев ће

Има неколико фирама чија техника инсерирања може послужити као углед. (Књижара Цвијановића; Ђукановић и Комп. и т. д). Почетнак треба од тих фирми да се поучи. Али пошто је број добрих инсерената у нас незнатан, то треба набавити — по могућству стране листове, огласни део прегледати пажљиво и истакнутије огласе исе ћи и сачувати. Збирка добрих инсерата може се стоструко исплатити. Али одмах морамо нагласити, да апсолутно треба избегавати имитирање инсерата друге

а често ни од једног од та два, већ од нарочитог комбинованог цртежа. Дакле цео инсерат је једно клише. Ко један оглас само неколико пута жели објавити, по правилу прихватиће се слог — инсерата. Израда нарочите слике неће се исплатити. У дневној штампи заузимају слог инсерати већи део. Уопште може се рећи да је њима могуће постићи врло добар успех. Не сме се (као штосетоу нас чини) оставити цео посао само слагачу. Без сумње има многослагача доброг укуса и праксе, Такође има међу њима, као и у свакомдругом позиву, недораслих за такав посао. Чак и довитљиви, практични слагач може чешће дати иисерат без вредности. Колико се мало обраћа пажње у нас на израду, на изглед огласа, видеће свако чам узме у руке какав дневни лист. Не може нико тражити од слагача, да он зна боље шта дотични жели. Такође не може се тражити, да слагач изнова слаже инсераг, ако се и њему самом лично не допадне. Раднику је време новац. Ко, дакле, жели да његов инсерат привуче пажњу читалаца; мора се сам помучити, да оглас тако изради, како би он то желео да се штампа; да створи план, нацрт. Има ли слагач основу, то ће он већ чинити све да идеју изведе. Код илустрованих инсерата је илустрација та, која треба да заинтересује читаоца, да га придобије. Код слог — инсерата мора се други пут наћи. Најпростији начин је, али нажалост скуп, давати што веће инсерате.

сутра овамо стићи. Министар-пред-| фирме. До душе сопственост скица седник је о свему овоме известио: једног инсерата или једног цртежа шефове опозиције. Држи се да ће није законом заштићена, али ништа! Огласи, који запремају једну целу страпитање о зајму бити решено на није непоштеније но имитујући туђ ну. падају — разуме се —лакоуочи.