Trgovinski glasnik

Број 126.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

Елбасан заузели устаници. Црач, 10. јуна. Стигле су вести да су устаници данас у подне заузели Елбасан. Владине трупе и два официра заробљени су. Лажна уверавања. Беч, 10. јуна. Из Софије јављају, да је руски посланик питао бугарску владу, како би било њено гледиште, ако би избио рат између Турске и Грчке. Председник Министарства одговорио је писмом, да Бугарска жели само мир и да ће остати неутрална све док интереси Бугарске не буду дошли у опасност. У добро извештеним круговима убеђенн су, да Турска неће покути да пређе бугарску територију да би ишла противу Грчке. У противном случају Бугарска ће бити готова да је спречи. Н83здовол>ство холандских ОФицира. Беч, 10. јуна. „Новој Слободној Преси“ јављају из Драча, да је тамо ситуација врло бедна. Холандски официри! незадовољни су, што је кнез закљу чио примирје и тврде, да су уста ници тражили примирје само да се концентришу и да утврде својеј позиције на северу Албаније. Грчко-турски односи. Атина, 10. јуна. Ситуација је још непрестано неодређена. Због ратних припрема Турске грчка штампа тврди, да би само у случају ако Грчка ускоро добије купљене две ратне лађе, сукоб између Грчке и Турске могао бити отклошен. Потпуно су измишљени и фанстатични извештаји турске штампе о појави грчких комитских чета, које су се тобож организова ле на Хијосу и Митилени, па се затим појавиле на обалама Мале Азије. Атина, 10. јуна. Извештени смо из сигурног из всра, да је грчка влада примила предлог Турске о враћању исеље ника Грка, који су остали на обаламз Мале Азије као и о на кнади штете, која ће им бити дата.

Што се тиче оних, који су напустили турску тетиторију, грчка влада је усвојила предлог о измени сопствености становништва, у случају да исељеници не би хтели да се врате у Турску. Ако би се пак исељеници хтели вратитн на своја огњишта, они ће уживати сва права као и очи нсељеници који су се вратилн са обала Мале Азије. Атина, 10. јуна. Одговор Грчке на турску ноту биће редигован и предан Порти у року од три до четири дана. Према томе сви извештаји о тој ноти пре њене публикације треба да се приме са р^-зервом. Арбанаси траже паре. Беч, 10. јуна. Арбанашка влада тражила је нови кредит од пет милиона динара, јер су раније суме, предате Албанији, већ утрошене. Држи се да ће међународна конгролна комисија потпомоћи овај захтев арбанашке владе. Америка продаје Грчкој дза убојна брода. Вашингтон, 11. јуна. Сенат је одобрио продају Грчкој два убојна брода. Бугари и грчко-турски спор. Ссфија, 10 јуиа. Полузванична „Воља“ говорећи о односима турско-бугарским, чији је карактер пријлтељски, оспован на међусобним интересима обе земље, а који није агресиван ни према коме и нема тежње да поремети мир, изјављује: Независно од нашег дубоког убеђења о потреби мирољубивог решења грчко-турског спора, потоебно је да подвучемо наше гле диште, а то је, да Бугарска данас може мислити само на своје унутрашње р^звиће и повраћај народне снаге после оба дуга рата. Ова потреба у којој се Бугарска налази. искључује сваку помисао на активну интервенциЈу у спору, којн дели наше суседе, све док не би било дирнуто у интегритет наше територије и у мир наше земље. Предстоји пад Валене. Беч, 10. јуна. „Нова Слободна Прсеа“ има

вест да су се устаници, пошто су потукли владнне трупе код Карбонати упутили ка Авлони, која је без одбране. Пад Фијери и Берата неизбежан је. Становници Авлоне бојећи се пожара и пљачке, већ су почели да се бегством спасавају.

Хрватока и Славокија (Извеишаји Српског Пресбироа) Предаја саборске адресе цару. Беч, 10. јуна. Данас пре подне примљено је код цара у аудијенцију председништво Хрватског Сабора и предало цар) адресу. Том приликом је председник Хрватског Сабора, Др. Богдан Медаковић, држао краћи говор, после кога је цар одговорио: Испуњен истим осећајима верне оданости и великог задовољства, радо примам ову Адресу Хрватског Сабора и поуздано се надам, да ће Сабор краљевине Хрватске испунити све поверене му уставне задатке и очекивања и да ће ра звити редовну и мирну законода вну делатност, која ће бити у потпуној сагласности са владом, а на благостање Ваше отаџбиие. Испо-| ручите народним посланицнма моју срдачну захвалност и краљевски поздрав.

СМОТРА ЛИСТОВА. Међународна финансијска комисија. ,,Новоје Времја" пише о томе: Пре месец дзна Француска се обратила Великим Силама, Турској и балканским лржавама, с позивом да узму учешћа у обнављању послова у међународној финансијској комлсији за балканске ствари, чије су седнице имале да отпочну у Паризу 2. (15) јуна. 1 з измене гледишга међу канцеларијама, видело се да само Турска жели да комисија отпочне рад у јуну док балканске др жаве желе да одложе седнице комисије до јесени, пошто се, заиста, нека питања, која иду у надлежност комисије, налазе за сада на путу решења помоћу непосредне измене гледишта измесу заинтересованих страна, те се

може претпоставити, да ће јесењи задаци комисије бити упрошћени. Због тога је у принципу решено да се 2. (15) јуна у Паризу састане само председништво комисије и они њени делегати, који се налазе у Паризу, На тој седници треба да се одложи рад комисије за четири месеца, т.ј. до 2. (15) октобра, који би рок био коначан. Међу питањима која има да решава комисија а која су још неодређена, долази и питање о укидању капитулација у пределима пређашње турске територије. Предлог Едварда Греја марта ове године да се букурешки уговор ратификује путем измене нота, при чему би се решило и питање о капитулацијама није успело због непристајања Аустро-Угарске и Италије. При оцени питања о укидању капитулација наилази се на извесне тешкоће, тако рећи техничког карактера. Тако на пример, предаја дела по преступима страних поданика јурусдикцији месних судова наилази на препреку у врло рђавом стању затвора, који се налазе на пређашњој турској територији. Разуме се ти затвори треба да се преустроје и да се побољшају до укидања конзулске јурисдикције. Поаољном решењу питања оукидању капитулације, што тако желе балкан| ске државе, несумњиво ће припомоћи завођењу потпуне законитости у новоприсаједињеним територијама, престанак гоњења појединих народности, што се, на жалост, сада где где врши. Укидање капитулације, према којима стране државе им-ђу право да држе своје поште, неће вероватно наићи на особите тешкоће, пошто је у балканским државама уређење пошта задовољавајуће. ДИЕВНЕ ВЕОТИ. Краљ у бањи. Њ. В. Краљ Петар отпутовао је јуче, у један сат по подне, специјалним дворским возом на лечење у Врањску Бању где ће провести три недеље. Распуштање Скупштине и нови избори. Јуче су седнице Народне Скупштине распуштене указом Њ. В. Краља, који јеу Скупштини прочитао г. Ст. Протић, министар унутрашњих дела. По про-

великих примања, кад су очекивзли! много гостију. Најзад спазише сен људскога бића, са некаквим неодређеним| изразом лица, која лагано ходаше по средини собе. То је био Моранж, који је дотрчао без шешира, чим је чуо за страховиту несрећу. Али он је ушао овде са обичном тачношћу, као укан целарију, кад долази на дужност. Изгледало је као да је био код своје куће, он је примао посетиоце расејан, збуњен овим туђим губитком,; смрћу детета, смрћу, која га је наго нила да поново преживљује страшну смрт своје кћери. Рђаво зарасла рана отворила се; жегово лице с дугачком брадом беше бледо као у мртваца; он је био толико расејан, да је непрестанце ходао пособи, некако занесен мешгјући туђу жалост са својом властитом тугом. Познавши, најзад, посетиоце, он им понови речи које су свима биле на језику: — Каква страшна несрећа, јединац!| Он им стеже руку, објашњавајући, како је госпођа Бошен изишла за тренутак, како је она сасвим утучена, како су Бошен и Блез доле заузети издавањем извесних наредба. Па опет почевши дл иде ходом човека, одржаваног нестрпљивом мишљу, он им показа

руком на суседну собу, чија врата беху| широм отворена. Он је тамо, на кревету, на комеј је и умро. Намештено је цвеће, све јеј лепо удешено. Можете ући. Морис је лежао у својој соби. Завесе беху спуштене, те је у соби било готово сасвим мрачно. Свеће горе крајј кревета, освељују меком светлошћуј покојниково лице, веома спокојно, врло бело са затвореним очима, као да спапа. Он се није измепио, само је смршао за време болести. У скрштеким рукама| држео је р?сп“ће. Цвеће, руже обасуле су покров, говорили су о пролећу. Њихов мирис, мешајући се с мирисом топлог воска, чињаше ваздух нешто зггушљивим усред дубоког ћутања, које је владало уовој кобној непоми чности. У полутами видео се само кревет, и ниједан дах није колебао висок и прав свећин пламен. К«д Матеја и Маријана уђоше, они видоше код врата своју снаху Шарлоту, како с&ди крај мале лампе с картоном на коленима и црта главу покојникову, окружену ружама: Она је испуњавала страсну жељу материну, и поред тога што је њој, двадесетогодишњој, младој жени овај посао био тежак и сетан, Она је већ три сата седела овде, упорио радећи, желећи да уради што је мо-

гућно боље, сва бледа, лепа, млада са широко отвореним плавим очима и златастом косом. Кад Матеја и Маријана дођоше до ње, она не хтеде да говори с њима, него им само благс климну главом. Али јој се образи заруменеше, њене очи им се осмехнуше а кад се они тихо вратише у салон. посгој.-вши неколико тренутака у соби покојника, у кога су гледали очимУ пуним жалости, она настави рад, самај пред лицем умрлога, посред ружа иј свећа. У салону Моранж настављаше своје; ходање горе-доле, као сен луталица, која ие може да нађе себи месг . Матеја остаде стојећи, а Маријана, којој бременитост није допуштала дуго замарање, седе крај врата. Нико не проговори ни речи; тешко напрегнуто иш I чекивање продужаваше се усред ћутања у полуосветљеној соби. Прођоше! десетак минута, па уђоше два посети-ј оца, — неки господин идама, које они не познадоше одмах. Моранж се поклони, дочека посетиоце с пређашњим ра-' сејаним изгледом. Затим, како дама и даље држаше господина испод руке и вођаше га као слепога између намештаја, да се не би саплео, — Маријана и Матеја познадоше Анжеленове. Анжеленови су још прошле зиме

продали своју кућу у Жанвиљу, преселили се у Париз, пошто их је задесио последњи удар, губитак готово целокупне имовине због банкротства једне велике банке. Жена је тражила занимање и само што беше добила место инспекторке у неком добротворном друштву, где је морала пазити на деобу помоћи сиромашним матерама и деци и састављати извештаје. Жалосно се осмехујући, она је говорила како је управа над овим малим светом ипак неколика утеха за њу, пошто је већ изгубила сваку наду да ће икад постати мати. Њен муж, чији је вид стално слабео, принуђен је био да остави сликарство и непрестанце је био у сетном очајању говорећи да му је живот поремећен и разбијен. Ситним корацима, као да води дете, госпођа Анжелен га приведе Маријани и сама га намести у наслоњачу до ње. Он је још чувао своју отмену спољашност, али на његовом су се лицу опажали трагови преживљеног немира и у својој четрдесет четвртој години он је имао потпуно седу косу. Какве је успомене будила ова јадна жена, која води слепца, у оних, који се сећају лепог и иежног брачног пвра, који лута по хладовитим стазама Жанвиљским, одајућиЈсе блаженству, љубави. (Наставиће се)