Učitelj

Кад и оно ко и људи, Неверан ти посто друг... Онај облак црнина је,

Што ти крије дивни став; Овај ветрић мислим да је, Тужне вруле плачни глас. Мирис цвећа мене сећа, На твој уздах, на твој вај; Она звезда трепериће Пастирске је ватре сјај!...

Модегајо

До-мо-ви-но

Ох, што не-мам _ ла-ка кри-ла

За овим пређи на само учење песме.

Е

ж ж

мо-ја ми-ла

Моје очи свуда виде Лик твој незаборављен; Куд год ходим, за мном иде, Твојих брда тавни сен; Докле ово срце бије, Сјаће у њем сломен твој. Он ће мајко да ме грије, У туђини леденој.... Да вам покажем сад како се ова песма

пева. Она се овако пева:

Ка-ко си ми са-да, ој!

По | |

да т'о-би-ђем ро-де мој.

"треба уједно, и први и други део (дакле

' сва четири стиха) отпевати неколико пу-

Како мелодија тако и садржина саме.

песме, доста је лака. У првом делу посте-

неност тонова, готово је скала, а у другом |

делу подсећа нас на мелодију једне наше

дужини, врло лав.

Песма је у четири строфе а свака има но осам стихова. Свака четири стиха чине целину мелодије. Ако би се коме учинила садржина велика, може се ту помоћи тиме, да се узму оне строфе које ће опет чинити једну целину (као !,3 п 4-та).

Прво треба отпевати први део песме |

(први део стиха). Пошто деца науче тај први део, треба им показати други део (друга два стиха). Кад науче оба дела,

та, да се целина утврди, а за тим прећи на остале стихове и показати, како се свака четири стиха овако исто певају. Ако би, случајно, наступила тешкоћа оту-

" да, што се од један пут показује арија песме која се пева. Однос је тонова, по |

оба стиха, онда се може почети са показивањем арије сваког стиха посебице и тиме доћи до целине.

Целу песму (или бар једну строфу) треба написати (пре часа) с друге стране табле и ири почетку учења обрнути само таблу.

При певању врло је згодно, ко зна, помагати се виолином, јер се тиме штеде груди, а у многоме се лакше руководи и целокупно певање (певање свију).

К. Ђ. Н.