Učitelj

ставника основних школа. Кад се узме разлика у најмањој и највећој награди старог и новог закона, кад се томе дода да више нема класа ни ограничења колико учитеља може бити у којој класи. (у 1. класи могло је бити, 107 1. 15. у ДЕ 20 ар д.) кад се помисли, да садашња награда у највећој мери зависи од самих радника, а не од ћефа поједних личности: онда је огромна разлика између старог и садашњег закона. То мора признати сваки, који хоће поштено да суди и паметно да мисли. Може само бити питање, је ли овај садашњи закон онакав, какав би требао да је; је су ли сад они, који уче и васпитавају народни подмладак плаћени онолико и онако, колико и како заслужују % На ово питање није баш лако одговорити, Нов закон о пшлатама, нов закон о основним школама, нов наставни план и програми, нови људи ступају у наставничку службу — све ново; право је причекати још са одтовором на ово питање, право је видети колико ће све ове новине одговорити народним же__њама и народној потреби, па онда давати одговор на горе постављено питање. Друго је питање могу ли наставници основних школа од своје садашње награде заштедити што год за своју породицу на случај смрти % На ово питање лако је дати одговор. И ево ја одмах кажем јасно и отворено : ако ће да живе онако, како треба да живе људи, који се баве умним (и то тешким) радом, онда не могу. А ако неко хоће да једе лука и хлеба, то је друга ствар. Само једно не треба заборавити, а то је, да се ни за какво питање, које се односи на друштвене

и државне уредбе не може казати да је коначно свршено, а сад хајдмо даље.

Године 1877... „умро је у Београду државни саветник Јован Гавриловић, И допста чудна слика и прилика, Човек умро, а после његове смрти огрејало сунце читаву једну класу људи и њихове породице. Гавриловић је оставио све своје имање, у вредности преко 180000 динара, за оснивање Фонда учитељских удовица и деце. Да, ли треба што год рећи у похвалу тако великог и тако патриотског чина % Не треба баш ништа, Добра дела сама себе хвале. И ко би год хтео да хвали ово дело више него што оно заслужује, или да му умањи значај и вредност његову, он би се преварио. Не би успео ни на једној ни на другој страни. Данас је јасно, да би Србија после два рата, после железнице, после толиких напора да се умно, Физички и економски препороди,. морала ћутати са оснивањем Фонда за удовице и децу наставника основних школа. Ни нај-

боља воља ни највеће уважавање, ни нај-

правилније оцењивање посла ових на-_ родних радника, не би могло утицати на то, да се што год предузме у корист оснивања овога Фонда. Ко год хоће и може да схвати како је данас многостручан задатак Краљевине Србије, он мора ово признати. Било је времена, кад су се могле дати и добре плате и установити Фонд, и учинити све оно што радници на пољу српског напретка и српеке будућности заслужују, али тада није било воље и разумевања, После наших ратова за Србију су настале друге прилике, појавили су се други многостручни захтеви, као што је свима познато.