Učitelj

195

не могу се дознати једним чулом. Облик његов, боја и сјајност могу се дознати чулом вида, али сене могу њиме дознати тврдоћа, тежина, мирис, укус итд. Да се ове особине испитају потребна су друга чула.

Вели се: «Ништа није у духу што није прошло кроз чула.» Из овога правила сасвим основано може се извести ово друго: наше знање састоји се из представа које смо добили кроз разна чула. Идући даље тим путем, можемо врло лако доћи до закључка, да је најтемељнијем најсигурније оно знање, које је поникло из представа, што смо их добијали кроз сва чула. А пошто из искуства знамо, да нас више и дуже занима оно предавање, које нам у једном истом моменту окупира два или више чула, него оно које окупира само једно, то можемо сасвим поуздано рећи, да је разноликост предавања занимљивија. од једнообразности.

Заузети сва чула човечја, значи заузети целокупно биће његово. Заузети нак једно или два чула, значи заузети један или два дела његовог бића. А како се делови човечјег бића дају пре заморити од целине, то се по себи разуме, да ће пажња бити трајнија тамо где раде сва чула, неголи онамо, где ради једно или два.

Дакле, да би душевна дисциплина била што сигурнија, потребно је да предавање буде тако удешено, како би могло окупирати што више чула.

Оваква дисциплина утиче на дух врло повољно. Она даје могућности, да аперцепција буде што повољнија и сигурнија, т.л., да новодошавше представе имају што више услова за везивање са старим представама. Ово је одвелике важности за васпитање деце, код које игра врло велику улогу тако звана нехотична пажња.

Ну није довољно да настава буде само чулна, већ је од толике исте вредности и то, да она буде како ваља "сређена. Није све једно, да ли на дух утиче прво ово или оно. Може наставник изводити поједине партије у своме предавању колико хоће јасно, али, ако те партије