Učitelj

399

Златне су оне речи, друже, старог грчког Филозора Диогена, који вели: «човеку треба ум или — конопац.»

Најузвишеније што може добри човек да учини, то је васнитавање браће. Али за паметно васпитавање нужан де пре свега паметан васпитач.

0 васпитавању у опште. Васпитавање је најтежа и највећа вештина. Као створ ни од какве помоћи јавља се човек на овом свету. Док се животиња, помоћу свог инстикта брзо нађе у својој околини, дотле је дете остављено дуже време на нези одраслих. Од детета може да буде све. Али, шта од њега треба Фактички да буде, зависи од дугог тока процеса развитка његовог живот“, на коме унутарњи дариспољне делање подједнако учествују. Васпитавање је «развитак и вежбање дечије снаге » — Васпитач је оно лице, које васпитава; он мора бити сам добро васпитан и такође добро у васпитавању посвећен, јер од њега зависи како ће деца бити васпитана, од њега управо зависи даљи развитак и ток дечијег живота. Васпитник је оно лице које се васпитава ; њега треба дакле васпитати. Васпитник се састоји из духа и тела, обоје треба васпитати и то подједнако, хармонички. Не сме се, дакле, ни дух сувише да развија, на штету тела. ни тело на штету духа. О овом ћу ти другом приликом мало више да пишем, а сад да пређем на васпптавање као вештину.

Кад сам једном носетио једног вајара _ том ме је приликом он упознао са суштином своје вештине. Он ми је показивао и разјашњавао различите сорте дрва, па рече, што је негда од прилике реко Питагор, «не реже се од сваког дрвета Меркур.» Прво и најважније је, дакле, познати скроз и скроз дрво, материју, штоф, из кога се хоће какво вештачко дело да начини.

'То исто важи и за вештину васпитавања. Ко хоће човека да васпита, мора га скроз и скроз да позна, а то је велики посао. у6%