Učitelj

кућа даје неуљудну и неваљалу децу. Па баш зато, родитељи треба још из ране младости, да брижљиво васпитају своју децу — нарочито у моралним врлинама, које воде срећном животу не само појединце него и цело човечанство. Родитељи, којима на срцу.лежи право и истинско васпитање своје деце, — морају сами представљати морални закон, чију огромну важност, млади и још нерадвијени мозак дечији, није кадар схватити. А докле год детв није у стању разликовати добро од зла. мора се безусловно покоравати ономе, који је позван, да га на добро упућује а од зла одвраћа; а то су у првом реду родитељи, па онда учитељи.

У самоме почетку васштања деце у родитељској кући, прва и најпреча је дужност родитеља, да навика_вају своју децу на послушност, услужност, учтивост, стидљивост, искреност, уредност, чистоту, пристојност, поштовање ит. д. Тако исто треба децу навикавати, да увек говоре истину. Но ако се код деце појави лукавство, вебичност, завист, лажљивост, сплеткарење, потајно оптуживање итд., — то треба одмах у корену утрти, па после стално настојавати на томе: да се такво шта не појављује никад више код деце. Тако ће се деца · овим путем учврстити у свему ономе, што је добро и племенито. Па и погрешке, које мала деца учине, нису јако ухватиле корена у њима и лако их је поправити, само то зависи од родитељске увиђавности, воље и трпељивости. Но много је боље и паметније уклонити оне узроке, због којих деца чине погрешке, него после кажњавати децу за учињене погрешке.

Још су деца по својој природи живахна, весела и окретна, па ни часа не могу да седе на миру, него се играју, шарају по песку, праве куће ит. д Свима овим играма дечијим треба родитељи да ов радо одазову, јер непрестаним кретањем у игриј, деца се не само развијају у слободном зраку; него се у њима подржава још и вредноћа , која је извор сваког добра. Ове оне игре

„УЧИТЕЉЕ 16.