Učitelj

515

на висинама или понорима, а изведене живим или мртвим људима, анђелима или ђаволима, чулним људима или натчулним јунацима и боговима. Овако спајање ограничено је само у толико, што састојци навек морају бити чулни ; јер утисци, које желимо изазвати, постају само помоћу представа, које су познате ономе, који их прима, отуда и јесу подесне за изазивање сличних представа.

Подобном употребом свога разума као уображења, човек је оспособљен и да ствара себи идеале. т. ј. узоре о предметима, догађајима или стањима, који постају у његовим мислима из облика или стања, што постоје, или што ву некад постојали. То нису пра-слике, што служе као основ за све, што постоји, већ циљеви напретка, који себи замишљамо као потенцирано досадање поступно развиће, продужено у будућност у древност све до уображених пра-стања. Као сви створови уображења, и створови натчулног света просто су људски створови, којих нити има без човека, нити изван њега, већ само у њему: они навек одговарају његову повременом познању и расположају, опадају и расту са својим основама, и тим су несталнији, што су произволније створени, што је необузданији полет уображења, времена и места, и што се мање обзирало на узрочне одношаје, што постоје. -

35"