Učitelj

403

— Е, ти си дакле нови уча !... Е, баш, баш !... Вала ти |. вала ти!

== Седи, кмете !

— И кад 'вако пре уреди: — рече кмет показујући на собу. -

— Та лако је ово мало сиротиње — рече Милан. (еди

— Нека, 'вала! — рече кмет и седе.

— Ја ти писах за ђаке.

— Ми смо уписали.

— Ео:

— Ја и попа. Он је. знаш, «настаратељ.»

= А знају ли родитељи, чија су деца, за то:

= Онају.

— Па да либи им се могло јавити па да деца још | сутра пођу:

— Море.

— Ја ћу те молити за то.

— Шта да ме молиш: Сад ћу ја то кнезу, а он часом сазове. А после има и звоно.

— Онда добро! Баш ти хвала !

— Ех'!... чуда Боже !... рече кмет и одмахну руком. ·

Уђе Даница у собу. Милан рече:

— Моја жена. . Кмет.

И поздравише се

— Дакле и ожењен си:

— А шта ћеш:

— И боље, и боље !... Поквари се човек нежењен!..

Даница донесе каву...

Пошто кмет попи каву, он се диже да нареди. Милан га испрати. За тим исплати кочијаша, па са Даницом пође разгледати зграду.

Све што је видео, допало му се... Задовољно је вечерао и легао у постељу поред своје Данице...

гЕ 55 Ж